Razdor među libijskim pobunjenicima

Ubistvo Abdula Fataha Junisa prošle sedmice veliki je udarac za libijske pobunjenike i zapadne zemlje koje ih podržavaju. Zahvaljujući velikom iskustvu, Junis je bio „vojna glava“ pobunjenika. Ali, Junis je bio i kontroverzna ličnost. Učestvovao je 1969. godine u puču kojim je Gadafi došao na vlast. Služio je pukovniku više od 40 godina i zbog toga deo opozicije je bio nepoverljiv prema njemu. Ubistvo se može tumačiti i kao znak podele među pobunjenicima. Porodica Junis optužila je „izdajnike“ u sopstvenim redovima da su krivi za ubistvo. Jedan od libijskih opozicionih političara Ašur Al Šames smatra da su Junisa ipak ubili pripadnici Gadafijeve pete kolone:

„Gadafi je jedini koji ima koristi od Junisove smrti. Junis mu je godinama bio veoma blizak i zna što niko drugi ne zna. Jednog dana mogao je da izda veliki deo tih tajni. Poznavao je i strukturu libijske armije i milicija. Poznaje uticajne ljudi oko Gadafija bolje od bilo kog drugog. Zato je smatran opasnim.“

Još je nejasno koliko ima istine u tim pretpostavkama. Nisu razjašnjene ni okolnosti ubistva, jedino je uhapšen ubica. Prema mišljenju posmatrača, neki pobunjenici nikada nisu prihvatili Junisa jer je kao Gadafijev čovek od poverenja bio posebno brutalan prema disidentima. Alfred Hakensberger, stručnjak za Libiju, smatra da je Junisa ubio neko iz redova pobunjenika. Osim toga, uveren je da je od početka među njima bilo podela:

„Očigledno je da nema jedinstva među pobunjenicima, nego su to različite grupe. To se ranije uvek poricalo ili je u izveštajima u medijima potiskivano u drugi plan. Postoje različite milicije, među njima i islamske ili privatne, koje finansiraju pojedinci. Navodno ima i progadafijevskih milicija koje su dosta dugo tolerisane.“

Islamisti organizovali ubistvo?

Prema Hakensbergerovom mišljenju ima i razlika između pobunjenika na istoku i zapadu zemlje. U redovima pobunjenika na zapadu, u blizini granice sa Tunisom, mnogo je Berbera i nešto Arapa koji žive u brdima Nafusa, na planinskom platou nedaleko od Tripolija. Uprkos etničkim razlikama, tu postoji veliko jedinstvo u borbi protiv Gadafija. Manje islamističke grupe očigledno ne igraju neku ulogu.

S druge strane, pobunjenici na istoku Libije mnogo su heterogeniji. Oni su jedinstveni samo kada su u pitanju vojne akcije protiv Gadafijevih snaga. Manje islamističke izazivaju previranja, mada Al Šames pokušava da to ublaži: „Istina je da u Bengaziju ima milicija za koje bi se moglo reći da su fanatične. Možda ne postoji ni potpuna slika o njima. Ali postepeno situacija postaje jasnija: ima grupacija koje su se ubacile u redove pobunjenika i to je normalan proces. Oni su s vremenom raskrinkani i pojačava se kontrola nad njima.“

Pretpostavke da su možda islamisti organizovali ubistvo Janusa izazvale su previranja u Nacionalnom prelaznom savetu pobunjenika. Savet očigledno nastoji da što je moguće više ograniči štetu i nastoji da pokaže jedinstvo. Sve skupa je došlo u nezgodnom trenutku – u vreme kada je zabeležen diplomatski uspeh i kada je Savet priznalo tridesetak zemalja. Ašur Al Šames nastoji da islamističke grupacije predstavi kao nevažnu, marginalnu pojavu: „Te grupacije na istoku zemlje nisu velike i nisu organizovane. Ima pojedinaca koji su zainteresovani da sabotiraju rad Prelaznog saveta, ali nema takvih organizacija. Svi, uključujući islamiste, imaju zajednički cilj: srušiti Gadafija i njegov režim u Tripoliju.“

Podele zbog novca

Prema izveštajima u medijima postoji određeni uticaj islamskih struja u redovima pobunjenika, pre svega na istoku Libije. Mnogi bivši borci iz Avganistana i Iraka danas zauzimaju važna mesta u vojnim strukturama libijskih pobunjenika. Ranije, borili su se na strani Al Kaide. Šef bezbednosti lučkog grada Darne jedan je od njih – navodno čak je trenirao sa Osamom bin Ladenom. Sada ima sopstvenu miliciju. Mnogi islamisti u redovima pobunjenika su članovi „Islamističke borbene grupe“, terorističke grupacije koja ima tesne veze sa Al Kaidom. Oni su pre pobune oslobođeni iz zatvora na osnovu Gadafijeve amnestije. Sada borbene veštine prenose na druge pobunjenike:

„Sam Bengazi i istočna Libija znatno su konzervativniji od drugih delova zemlje. Tu ne mogu da se vide žene na ulicama, za razliku od, na primer, Tripolija. Islamisti su tu sveprisutni, pa i u borbama. Prema izveštajima nekih novinara oni su najiskusniji i najbolji borci na frontu“, kaže Hakensberger. Prema njegovom mišljenju, u razmiricama među pobunjenicima ulogu imaju ne samo političke razlike, nego i ekonomski interesi:

„To što su sada na videlo došli sukobi može biti povezano i sa predstojećom podelom blokiranog novca. Navodno, Bengaziju će na raspolaganje biti stavljeno tridesetak milijardi evra i jasno je da neke grupe deo žele za sebe. Zato nije slučajno što upravo u ovom trenutku izbijaju određeni sukobi“.

Francuska je pobunjenicima 1. avgusta stavila na raspolaganje više od 250 miliona dolara. Taj novac je deo blokirane imovine libijskog rukovodstva na čelu sa Gadafijem. I druge evropske zemlje, uključujući Nemačku, doznačile su pobunjenicima Gadafijev novac koji je bio blokiran. Novac bi trebalo da bude potrošen za snabdevanje civilnog stanovništva.

Autori: Lina Hofman / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević