Rešenja za Kosovo mnogo – i sva su nemoguća

U sadašnjoj situaciji ne postoje neka jasna rešenja za sever Kosova, ističe za Dojče vele Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. Dosadašnji tok pregovora je pokazao da je zvanični Beograd zapravo stvarao dileme i konfuziju, i da je koristio različitu retoriku za komunikaciju sa međunarodnom zajednicom i Srbima sa severa Kosova.

Nepomirljive razlike

Prištinski analitičari razmatraju moguća rešenja za sever Kosova. Jedno od njih podrazumeva privremeni nadzor severa Kosova od strane Evropske unije (EU), do sprovođenja Ahtisarijevog plana. Fatić skreće pažnju da su Srbi sa severa jasno stavili do znanja da ne prihvataju bilo kakvo rešenje koje ih vodi pod direktan suverenitet Prištine:

„Oni su između ostalog zatražili od Beograda da povuče saglasnost za razmeštanje Euleksa. I u tome su, kada se pogleda sa neke principijelno-pravne strane, u pravu, jer onog momenta kada je Beograd dao saglasnost za njegovo razmeštanje, on je faktički priznao Kosovo zato što Euleks ima mandat da primenjuje ustav i zakone Kosova. Oni su nepomirljivi, i ja ne vidim da to rešenje može biti prihvaćeno od Srba na severu Kosova, a samim tim nisam uveren da se može i sprovesti“, kaže Fatić.

Neće u nezavisno Kosovo

Nema trajnog rešenja ukoliko se oko njega ne slože obe strane koje su uključene u proces pregovora, kaže za DW Nenad Vasić, koordinator Grupe za Kosovo. Rešenja i nema jer su pozicije obe strane veoma udaljene. Kako jedno od rešenja koje razmatraju prištinski analitičari podrazumeva autonomiju opštinama na severu, Vasića pitamo zašto je i to neprihvatljivo za srpsku stranu:

„Nije dovoljna autonomija iz prostog razloga što oni (ljudi na severu Kosova) u potpunosti prihvataju Ustav Srbije, i sve njene zakonske propise. To je na neki način suštinska stvar. Oni sebe uopšte ne smatraju delom nezavisnog Kosova, i tu je zapravo suština problema“.

Oba plana neprihvatljiva

Autonomija za sever Kosova bi opet značila priznanje suvereniteta Kosova, a to ne dozvoljava ni Ustav Srbije, skreće pažnju Aleksandar Fatić. Kako idu izbori, nije realno očekivati da će srpska vlada priznati Kosovo:

„A Srbi sa severa se osećaju dvostruko izdanim. Oni se osećaju izdanim od strane međunarodne zajednice s jedne strane, i osećaju se izdanim od Beograda s druge strane. Oni su nedavno i vrlo oštro protestvovali protiv beogradskih pregovarača, i doveli su u pitanje politiku Beograda prema severu Kosova, tako da ne vidim da uopšte postoji mogućnost da oni prihvate jedan od ta dva plana.“

Bolje zamrznuti nego plamteći konflikt

Rešenje ovog problema otežava jedna dogma koja zahteva revidiranje, a koju je Evropa ispostavila, a to je da se ne mogu tolerisati zamrznuti konflikti, ističe Fatić. Ta teza je, prema njegovim rečima, čista besmislica:

„To je neko lansirao, i zbog te besmislice, koja je postala imperativ, ovaj problem može da se pogorša. Konflikt Srba i Albanaca je dugoročan, hronični konflikt, i sada ne postoje uslovi da se on mirno i konstruktivno reši. Ako se insistira da on ne bude zamrznuti konflikt, onda će on biti aktivni, plamteći konflikt. Jedino rešenje je da se pretvori u zamrznuti konflikt, upravo kao na Kipru, i da se jednom dugoročnom politikom rešavaju odnosi Srba i Albanaca, i da se tom pitanju pristupa na jedan tolerantniji način. Insistirati da se u situaciji barikada, sukoba, osećaja egzistencijalne ugroženosti, gde se puca, da se problem odmah sada reši, to samo vodi tome da se jedna strana oseća kao gubitnik a to nije trajno rešenje.“

Beograd ne nudi ništa, i on je trenutno u defanzivi, smatra Fatić. On prosto pokušava da održi ako je moguće dobre odnose sa EU, a da istovremeno ne prizna Kosovo, i da taj problem nekako preskoči sledeće izbore pa da onda vide šta će, ocenjuje Fatić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević