Rešenje problema nestalih samo kroz dijalog

Na Kosovu se još uvek 1771 osoba vodi kao nestala. Među njima je najviše Albanaca, dok je oko 500 pripadnika srpske i drugih zajednica. Koordinator Saveta udruženja porodica nestalih lica sa Kosova Haki Kasumi nezadovoljan je postignutim u rasvetljavanju sudbine nestalih pre, tokom i nakon sukoba na Kosovu. Stiče se utisak, kaže Kasumi, da se zvaničnicima ne žuri: „Ne znam kakvo je opravdanje ljudi koji su preuzeli obavezu da rade na tom problemu. Ne znam kakva je njihova savest kada je tok tog procesa tako spor i naše je ubeđenje da se njima nekako ne žuri.“

I predsednik Udruženja nestalih i otetih Srba sa Kosova Milorad Trifunović smatra da je proces spor zato što ni Priština, ni Beograd, a ni međunarodne institucije nisu mnogo zainteresovani da se problem reši. „Imamo poslednji slučaj u Žilivodama (kod Obilića) gde je, po mom ličnom mišljenju, politički obustavljena pretraga na tom terenu i želeo bih da se to ponovo aktivira i da se ne stavi ad akta ta lokacija“, kaže Trifunović. On napominje i to da većina porodica nestalih Srba živi u Srbiji i da Udruženje na čijem je čelu ima tri kancelarije na Kosovu koje su njima uvek dostupne. Takođe im je omogućeno i da prisustvuju istraživanjima na pojedinim lokalitetima.

Nedostatak političke volje

Istovremeno, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj, kaže da postoji realna mogućnost da se nikada neće saznati sudbina svih nestalih osoba. „Nažalost, kako prolaze godine, proces identifikovanja nestalih osoba je sve sporiji i sporiji. Naročito kada je već veliki broj lokacija, gde se sumnjalo da postoje masovne grobnice, istraženo i u nekima od njih nisu pronađena tela nestalih. Tako da članovi porodica nestalih osoba gube i nadu i strpljenje i nažalost plašim se da ćemo jako teško doći do razrešenja slučajeva svih nestalih“, kaže Bljakaj.

Problemom nestalih lica, a u okviru projekta „Suočavanje s prošlošću“, bavi se i nemačka nevladina organizacija ForumZFD. Dragana Milutinović iz ForumaZFD Kosovo ocenjuje da se u procesu rešavanja sudbine nestalih moglo uraditi mnogo više. „Sigurno je da će, ukoliko se problem nestalih lica reši, to poboljšati i ubrzati normalizovanje odnosa na relaciji Beograd - Priština. Tokom sastanaka porodica nestalih, često se čuje mišljenje da nedostaje politička volja na obe strane da se ovaj problem reši, ali i da je problem nedostatak informacija“, kaže Milutinović.

Bez istine o nestalima, teško do pomirenja

Udruženja porodica nestalih i Albanaca i Srba složni su u stavu da se problem nestalih može do kraja rešiti samo kroz dijalog Prištine i Beograda u Briselu. Tako, Haki Kasumi smatra da se dijalog mora podići na viši nivo. „Sigurni smo da bi se na tom visokom nivou i uz pomoć Evropske unije moglo učiniti više pritiska na obe vlade da bi što više radile u tom pravcu i da bi dali i osigurali što više informacija potrebnih kao hleb ovim porodicama koje čekaju već trinaesta godina.“

I Milorad Trifunović očekuje da se problem nestalih nađe na stolu u dijalogu Srbije i Kosova. „Ja ovom prilikom apelujem na međunarodnu zajednicu, prvenstveno na one ljude koji će organizovati te skupove, da učine sve da prva tema razgovora Beograda i Prištine ne bude ništa drugo nego rasvetljavanje sudbine nestalih, jer bez istine o nestalima teško će se doći do pomirenja“, poručuje Trifunović.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština
Odgovorni urednik: Ivan Đerković