Recesija glavni izazov za Evropu
31. maj 2012.
„U nekim oblastima ima napretka. Lek počinje da deluje. Javne finansije se popravljaju, disbalansi ujednačavaju. Ali još nismo došli do cilja. Moramo da udvostručimo napore i na nacionalnim i na evropskom nivou“, izjavio je predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.
Osnovna poruka koja je put Atine poslata iz Brisela jeste da ta zemlja mora da nastavi sa nepopularnim ekonomskim reformama i smanjenjem deficita ukoliko želi da nastavi da dobija pomoć EU i MMF-a. Evropska komisija kaže da je Grčka postigla „mešoviti napredak“ u okviru prvog programa mera štednje, a da važni fiskalni ciljevi još nisu ispunjeni. Grčka ekonomija tako nastavlja da bude u minusu, a kratkoročni izgledi za privredni rast se smanjuju. Procena je da se u godini za nama grčka ekonomija smanjila za 6,9 procenata, a privredni oporavak najavljen za 2013. godinu sada se, u najboljem slučaju, opisuje kao moguća stagnacija aktivnosti.
Španija vodeća na listi „kritičnih“
Evropska komisija Španiju je stavila na čelo liste „kritičnih“ 12 zemalja „u velikim problemima“. Špansku ekonomiju i u naredne dve godine očekuje smanjenje privrednih aktivnosti dok zemlji predstoji dalji porast nezaposlenosti, koji dostiže rekordnu cifru od preko 25 odsto. Brisel upozorava da će, ukoliko ne dođe do smanjenja potrošnje, španski javni dug preći 100 procenata BDP do 2020. godine. Evropska komisija veruje da Španija mora da preduzme reformu svog taksacionog sistema, da ubrza reformu penzionog sistema, nastavi sa „čišćenjem“ svog bankarskog sektora, ali i poboljša obrazovni sistem, kako bi se otvorile bolje perspektive za zapošljavanje mladih.
Istovremeno se u najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, predviđa dalji pad nezaposlenosti na 5,5 odsto, jačanje BDP za 0,7 procenata u 2012 , što ipak predstavlja značajno usporavanje privrednog rasta ovog „najboljeg evropskog đaka“ u odnosu na 2011. godinu. Evropska komisija tako upozorava na mnogobrojne probleme sa kojima će se nemačka privreda suočiti u dugoročnom periodu, pri čemu se akcenat stavlja na demografske probleme i sve stariju populaciju, ali i na ranjivost regionalnih banaka i nedostatak stručne radne snage.
Jedinstveno tržište i zajednička moneta
Predsednik Evropske komisije, pozvao je lidere svih zemalja EU da svojim građanima objasne razloge krize i teškoća u kojima se Evropa nalazi, kao i da im predstave koja su to moguća rešenja, dobici i gubici: „Nema magičnog oružja niti čudotvornih rešenja. Izazovi koji su pred nama zahtevaju vreme, konstantan rad i jedinstvo. Mi ostajemo uvereni u dobrobit onoga što nam je naša zajednička valuta donela do sad i što će nam doneti u budućnosti“, rekao je Barozo poručivši da EU mora ići i dalje i brže. Predsednik Evropske komisije podvukao je značaj veće finansijske i ekonomske integracije, naglasivši da je zajednički interes svih zemalja članica da održe jedinstveno tržište i zajedničku monetu, ali i da Evropu u 21. veku zadrže, pored SAD i Kine kao vodeću ekonomiju sveta.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednica: Ivana Ivanović