Reding: Želim više optimizma u EU

DW: „Evropsko državljanstvo postoji već 20 godina. Mnogi ljudi u Evropskoj uniji uopšte nisu svesni da imaju to državljanstvo. Šta je razlog za to?

Vivijen Reding: „Razlog je to što svi odgovorni, pritom ne mislim samo na evropske nego i na nacionalne političare, Evropu dovoljno ne objašnjavaju. Zato 69 odsto Nemaca nije dovoljno informisano o svojim pravima kao građani EU. Oni se često osećaju isključeni iz političkog odlučivanja. To se odnosi i na Brisel i na Berlin. Gledajte, kad zasedaju Evropska veća, onda oni koji su odgovorni na nacionalnom nivou govore kao da se održao bokserski meč. 'Pobedili smo sve druge', govore nacionalni političari. I onda ljudi misle da se u Briselu održavaju samo bokserski mečevi, gde jedan mora da pobedi drugog. Ali, upravo je suprotno. Ako jedan pobedi drugog, onda su svi izgubili. Mi radimo na tome da nešto zajedno napravimo. S obzirom na to da se ta poruka uvek i iznova izokreće, ljudi ne razumeju kako se stvari u Briselu odvijaju za njih i za čitav kontinent.“

Šta konkretno planirate u Evropskoj godini građana?

„Važno je ne držati duge govore, nego raditi dve stvari: Prvo, ljude moramo da informišemo i stalno podsećamo na uspehe Evrope. Evropa je ujedinila kontinent koji je kroz istoriju stalno bio podeljen ratovima. To naročito moramo da objasnimo mlađoj generaciji. Drugo, Evropa je ujedinila kontinent tako da on zapravo za čitavu jednu generaciju funkcioniše kao jedna država. Pogledajte na primer studente programa „Erazmus“, koji studiraju u susednim zemljama. U 2011. godini je samo iz Nemačke ili u njoj, u program „Erazmus“ bilo uključeno pola miliona mladih ljudi. A to oduševljava. Pogledajte stvari koje pripadaju svakodnevici, a za koje se ne misli da ih je stvorila Evropa. Slobodu kretanja ljudi polovina Evropljana smatra najvažnijom stvari. Ali, oni ne znaju da je to pravo stvorila Evropska unija. Građanima moramo da objasnimo da im je ta osnovna prava osigurala Evropa.“

Postoje brojna istraživanja i studije o tome da ljudima u EU nedostaje zajednički identitet. Mnogi se u prvom redu vide kao Luksemburžani, Nemci, Francuzi ili Poljaci i tek nakon toga, ako uopšte, kao Evropljani. Kako se to, po Vašem mišljenju, može promeniti?

„To je još gore nego što Vi kažete. Mi se osećamo i kao pripadnici jednog grada, jednog sela, jednog regiona. Ja lično potičem iz jednog regiona u Luksemburgu i najpre se osećam kao pripadnica tog regiona, pa onda kao Luksemburžanka i onda kao Evropljanka. Jedno uopšte ne isključuje drugo. Mi moramo i da zadržimo naše specifične korene kao Evropljani. Njih ne bi trebalo zameniti nečim zajedničkim. To je lepo u Evropi, da možemo međusobno da razmjenjujemo te različitosti. Da bismo to objasnili, želimo sada dijalog sa građanima.“

Posljednjih godina mnogi građani Evropu doživljavaju više kao krizni region u kojoj se sa severa na jug prelivaju milijarde za spas. Nije li kriza unazadila sve planove jačanja osećaja zajedničke pripadnosti?

„Ono što me uvek rastuži jeste način na koji govorimo o sebi. Šta su građani u Nemačkoj najčešće čuli u prošloj godini? Evropska kriza, kriza u Evropi, milijarde za spas, zaštitni kišobran. Zaboga! Tu čovek mora da pomisli da sve ide nizbrdo i da se ništa više ne može spasiti. To u stvari nije tačno. Da uporedim jednostavno Evropu i SAD? U SAD nema krize poverenja u dolar, iako imaju veće probleme sa zajedničkim budžetom nego Evropljani, iako je deficit budžeta u SAD veći nego u članicama evrozone i iako Minesota 2011. nije mogla da podmiri svoje račune. Minesota je u SAD otprilike kao Grčka u Evropi. SAD nisu doživele slom. Trebalo bi da prestanemo da širimo pesimizam. U 2013. želim više optimizma i više činjeničnog izveštavanja.“

Govorite o Sjedinjenim Američkim Državama. Vi ste nedavno predložili da se teži Sjedinjenim Evropskim Državama sa izabranim organima i jednom vladom, koja će biti direktno odgovorna parlamentu. Da li su ljudi zaista zreli za te Sjedinjene Evropske Države?

„Ako se to ljudima objasni – jesu. Raduje me da sam za to dobila podršku iz Nemačke. Savezna kancelarka Angela Merkel je početkom prošle godine pozvala da se od Evropske komisije stvori evropska vlada. A i polovina stanovništva upravo tako razmišlja, za političku uniju izjasnilo se 65 odsto ljudi i to pre nego što smo o tome i počeli javnu raspravu. Mislim da ljudi osećaju da nešto mora da se promeni i da se moramo zbližiti. Oni osećaju da nam je potreban jak kontinent kako bismo uopšte mogli da opstanemo u globalizovanom svetu. Obični ljudi često su pametniji od političara.“

Vivijen Reding je komesarka Evropske komisije u Briselu, nadležna za pravosuđe i građanska prava. Ta 61-godišnja konzervativna političarka iz Luksemburga članica je Evropske komisije od 1999. godine.

Autori: Bernd Rigert / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković