Redovno kod ginekologa na pregled!

Samo dvadeset odsto žena u Srbiji redovno odlazi na ginekološki pregled. Žene na seoskom području gotovo da i ne odlaze kod ginekologa, pravdajući se nedostatkom slobodnog vremena, zbog čega je stepen oboljevanja od karcinoma grlića materica najveći upravo na selu.

Većina obolelih žena posećuje ginekologa kada je već kasno i kada su šanse za izlečenje male. U proseku se svakog dana kod četiri žene otkrije rak grlića materice, a svakog dana po jedna žena umire od ove maligne bolesti.

Rizična starosna granica sve niža?

Nekada je rizična starost žena bila između četrdesete i pedesete godine. Sada se kreće od 35 do 45 godina. Verica Lazić (58) iz sela Prnjavor kod Kragujevca kaže da zbog obaveza nije imala vremena da ode na lekarski pregled, sve do stadijuma kada joj je bilo moguće pomoći samo radikalnom operativnom metodom:

“Godinama zbog obaveza nisam imala priliku da odem kod lekara, mada generalno nikad nisam ni imala ozbiljnijih problema sa zdravljem. Kada su se pojavile tegobe pomislila sam u prvi mah da odem kod ginekologa, ali bi uvek nešto iskrslo zbog čega sam stalno morala da odlažem pregled. I kad sam konačno odvojila malo vremena za sebe, bilo je kasno. Lekarski konzilijum mi je saopštio da je operacija jedino rešenje”, kaže Verica Lazić.

Rak grlića materice je bolest od koje u zemljama Evrope strada svake godine oko 30.000 žena. Procenjuje se da će 2050. godine u Evropi biti više od milion obolelih. Srbija je po broju otkrivenih slučajeva na prvom mestu, a po stopi mortaliteta na trećem - iza Rumunije i Kirgistana.

Uzročnik je HPV

Uzročnik raka grlića materice je humani papiloma virus (HPV), koji je veoma čest i lako prenosiv. Za transmisiju ovog virusa, seksualni kontakt nije neophodan, a kondomi, kao mera zaštite, nisu pouzdana garancija, kažu stručnjaci. Načelnik Ginekološke službe Doma zdravlja Kragujevac, dr Ivica Magdić, smatra da rano dijagnostikovanje ovog oboljenja može da predupredi teške posledice. Međutim, pravovremena reakcija nije moguća ako žene ne odlaze na redovne ginekološke preglede, smatra doktor Magdić: “O karcinomu grlića materice može se neprestano govoriti i ponavljati koliko je važno rano dijagnostikovati oboljenje. Ali ukoliko žene ova upozorenja ne shvate ozbiljno i ne počnu same da vode brigu o svom reproduktivnom zdravlju, ali i zdravlju uopšte, ovaj problem je nemoguće rešiti.”

U Srbiji su najugroženije žene sa seoskog područja, koje su višestruko marginazilovane, kaže za Dojče vele Vera Simić, iz nevladine organizacije “Oaza sigurnosti”, koja u centralnoj Srbiji sprovodi projekat prevencije karcinoma grlića materice kod žena na seoskom području. Život žena na selu je jako težak i još uvek opterećen tradicijom i lošim uslovima života, smatra Vera Simić:

“Evidentno je da žene na selu vrlo malo vode računa o svom zdravlju, pravdajući se da nemaju dovoljno vremena da se posvete sebi, jer imaju dosta dnevnih obaveza oko imanja, ukućana i stoke. Zdravstvena zaštita, iako je uslovno dostupna svima, ženama na selu nije, jer dosta seoskih domaćinstava nije u situaciji da plaća i izmiruje poreske obaveze, pa samim tim i overi zdravstvene knjižice.”

Druga opcija - vakcina

Vakcine protiv raka grlića materice “Gardasil” i “Cervarix” na srpskom tržištu pojavile su se pre četiri godine. Preporučuju se mladim ženama starosne dobi od devet do 26 godina, a najveći efekat postižu u slučajevima gde prethodno nije bilo nikakvih genitalnih infekcija.

Vakcinaciju bi, savetuju stručnjaci, trebalo obaviti pre nego što osoba postane seksualno aktivna. Međutim, republički Zavod za zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove vakcinacije. U ustanovama primarne zdravstvene zaštite i državnim apotekama u unutrašnjosti Srbije ovih vakcina u slobodnoj prodaji nema, ali se mogu kupiti u pojedinim privatnim apotekama. Postupak vakcinacije se vrši u tri faze, ali zbog cene pojedinačne doze od desetak hiljada dinara interesovanje mladih žena i njihovih roditelja je zanemarljivo.

Autor: Miloš Santrač

Odg. urednik: Jakov Leon