Reforma pravosuđa: najteži zadatak za Srbiju

Srbija mora da iskoristi prvu polovinu 2011-te kako bi ostvarila reforme neophodne za dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Brisel očekuje da Beograd do septembra završi svoj „domaći zadatak“ - da se ukinu blanko ostavke poslanika, da se usvoji akcioni plan i počne izrada zakona o restituciji, i da se reformiše sudstvo.

Vremena je malo za rešavanje pitanja koja su otvorena već duže vreme. Među njima je reforma pravosuđa možda i najkompleksnija stvar. Ona zahteva čitav niz koraka, o kojima su sa evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijanom Reding, razgovarali premijer Srbije, Mirko Cvetković i ministaraka pravde Snežana Malović.

„U Briselu su pozdravljeni dosadašnji koraci, i oni su rađeni u saradnji sa EU. I sve buduće korake radićemo u saradnji sa Evropsko komisijom. To se ne radi isključivo zbog evrointegracija, već želimo da poboljšamo kvalitet života građanima u Srbiji i ostarimo veću pravnu sigurnost“, izjavila je ministarka Malović.

Završetak reforme pravosuđa do kraja godine

Od tri faze reforme pravosuđa u Srbiji prva – promena zakona koji omogućava izbor Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, je završena. Očekuje se da se do kraja marta završi i izborni postupak za ta dva tela i pa se pređe na postupak preispitivanja reizbora sudija i tužilaca. Iako bi Evropska komisija svoju odluku o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU trebalo da objavi 12. oktobra, male su šanse da se proces reforme pravosuđa u Srbiji do tada završi.

„Rok u kome mislimo da završimo posao jeste kraj godine, ali očekujemo da veliku većinu posla obavimo pre podnošenja izveštaja komesara Filea. To će pokazati spremnost Srbije da se to pitanje reši“, kaže ministarka Malović.

Iskoristiti 2011!

Postavlja se pitanje koliko će samo „dokaz spremnosti“ biti dovoljan da Evropska komisija u oktobru i Evropski savet u decembru Srbiji daju „zeleno svetlo“ za novi korak u pravcu približavanja Uniji. Ne sme se zaboraviti i činjenica da će odluka o kandidatskom statusu Srbije u mnogome zavisiti i od junskog, a zatim i decembarskog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca. On je u poslednje vreme vrlo kritički ocenjivao same efekte potrage Beograda za Mladićem i Hadžićem.

Zato, ako želi napred, Srbiju u narednih par meseci očekuje mnogo posla. Ako tome dodamo da će sledeća godina verovatno biti izborna i da će dalji progres u procesu evrointegracija morati da sačeka formiranje nove vlade u Beogradu, pred Srbijom je ovog trenutka jasan zadatak – iskoristiti 2011. i uraditi što više što brže.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković