Reforma Saveta bezbednosti UN-a

Poslednja velika tema u Ujedinjenim nacijama je reforma Saveta bezbednosti. Podneta je odgovarajuća rezolucija sa izveštajem i biće usvojena, naravno, bez praktičnih posledica.

Nemački ambasadar u Ujedinjenim nacijama Tomas Matušek kaže:

“Ovom rezolucijom smo omogućili prelaz u sledeću fazu. Za nas je važno da imamo saglasnost, što ne znači da će na planu reforme bilo ko izgubiti svoju poziciju.”

Tako Matušek komentariše završetak sadašnjih konsultacija. Reforme i dalje predstavljaju beskonačnu priču i pored toga što rezolucija omogućava formiranje najvišeg tela Ujedinjenih nacija, u najboljem slučaju još u toku ove godine. Ambasadorka Velike Britanije Karen Pirs kaže:

“Smatramo da Nemačka, Brazil, Indija i Japan treba da postanu stalne članice Saveta bezbednosti, isto kao i predstavnici Afrike. Mi smo medjutim, otvoreni za sve opcije koje mogu da sruše sadašnju blokadu.”

Blokada se sastoji u tome što ne postoji saglasnost kvalifikovane većine za taj predlog. Pakistan i ostale zemlje se zalažu za rotirajuće predstavnike koji bi se u Savet bezbednosti birali na dve ili četiri godine. Ambasador Munir Akram podvlači:

“Preglasavanje ne dolazi u obzir, saglasnost ne može biti obezbedjena- glasanjem”

Sigurno je da saglasnost neće biti postignuta u toku ove godine. Moguće ulaganje veta, koje bi omogućilo blokadu izaziva bes kod indijskog ambasadora Nirupam Sdena:

“Ovakav cinični način sa nastavljanjem besmislenih rituala koji koči Generalnu skupštinu koristan je za velike moćnike”

Upravo zato je neophodno da zemlje u razvoju idu napred i ometaju one kojima odgovara sadašnji uspavani status kvo.