Reforme Šengena i dalje pod znakom pitanja

14. juna 1985. Belgija, Nemačka, Francuska, Luksemburg i Holandija, potpisali su u luksemburškom selu Šengenu sporazum koji je predviđao postupno ukidanje kontrola putnika na međudržavnim granicama. Pet godina kasnije tih pet zemalja potpisuje još jedan sporazum u kojem je regulisano pod kojim uslovima je zajamčen slobodni promet putnika.

Bilo je potrebno još pet godina, sve do 26. marta 1995. da bi Šengenski sporazum konačno stupio na snagu. Razlog tome je bilo je i ujedinjenje Nemačke. Belgija, Nemačka, Francuska, Luksemburg, Holandija, Španija i Portugal su tog dana ukinule granične kontrole. Ugovorom iz Amsterdama, koji je na snagu stupio 1999. Šengenski sporazum je integrisan u evropsko pravo, što je doprinelo slobodnom kretanju ljudi i robe - jednog od najvažnijih principa evropskog tržišta.

U 142 člana je, pored uklanjanja graničnih kontrola, regulisano i ujednačavanje vizne i politike azila, zajednička borba protiv kriminala i pojačane kontrole na spoljnim granicama Evropske unije. Osim toga, uspostavljen je i Šengenski informacioni sistem (SIS) pomoću kojeg danas sve policije u Evropskoj uniji u roku od nekoliko sekundi mogu razmeniti podatke o traženoj osobi. Još jedan sistem za elektronsku obradu podataka o boravku, ali i ulasku i izlasku putnika iz Šengenskog prostora je u pripremi.

Šengenski prostor se znatno povećao

Nakon nekoliko rundi proširenja, Šengenski sporazum se u primenjuje u 25 zemalja u Evropi. Pored 22 zemlje članice Evropske unije (Belgija, Danska, Nemačka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Latvija, Letonija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Poljska, Portugal, Švedska, Slovačka, Slovenija, Španija, Češka, Mađarska) potpisnice sporazuma su i Island, Norveška i Švajcarska. Nešto drugačija pravila važe za Irsku i Ujedinjeno Kraljevstvo. U slučaju Kipra ukidanje graničnih kontrola je pod znakom pitanja sve dok se ne pronađe rešenje za spor o podeli tog evropskog ostrva. Bugarska i Rumunija bi najverojatnije krajem 2012. trebalo da pristupe Šengenskom sporazumu.

Za građane EU je slobodni promet putnika unutar Šengenskog prostora velikim delom realizovan. U posebnim slučajevima, na primer u vreme velikih međunarodnih manifestacija, moguće je privremeno uvođenje kontrola na međudržavnim granicama unutar Šengena. To je bio slučaj za vreme fudbalskog europskog i svetskog prvenstva, kao i uoči samita G8 i NATO.

Nekolicina EU zemalja, predvođenih Francuskom i Nemačkom, zalažu se za uvođenje graničnih kontrola i u slučaju kad veliki broj izbeglica doputuje u Šengenski prostor. Pokušaj Danske 2011. godine da ponovno trajno uvede carinske kontrole na svojim granicama propao je nakon nekoliko meseci. Što se izdavanja viza tiće treba napomenuti da izbeglice i azilanti uglavnom dobijaju boravišnu dozvolu za onu zemlju u kojoj im je boravak odoben. Time im nije automatski dopušteno da se slobodno kreću u Šengenskom prostoru.

Autori: Tereza Burianova / Arne Lihtenberg
Odg. urednik: Jakov Leon