Reindustrijalizacija Srbije?

Kopaonik biznis forum se održava po dvadeseti put i zamišljen je kao mesto na kome državnici, privrednici i stručnjaci raspravljaju o ekonomskim strategijama. Po uzoru na daleko poznatiji skup, često se naziva i srpski Davos. Kao i svake godine, i ove godine se govori o konceptu nove ekonomske politike; ovogodišnji lajtmotiv je reindustrijalizacija Srbije. Međutim, ekonomisti upozoravaju da je za proteklih 20 godina malo toga konkretno urađeno na skupovima na Kopaoniku, i da skoro ništa od onoga o čemu je tamo raspravljano nije pretočeno u praksu.

(Ne)atraktivno mesto za biznis

Teško bi se moglo reći da se na Kopaoniku govori o nekakvom novom ekonomskom konceptu, već pre svega o nekom spisku lepih želja, ističe za DW Aleksandar Stevanović, iz Centra za slobodno tržište. Reindustrijalizacija će se stoga desiti onog trenutka kad mi u Srbiji stvorimo dobro poslovno okruženje kao pravi servis privrede, kada država bude trošila manje, i kada nam bude proradilo pravosuđe, kaže Stevanović:

„Mi nismo nešto preterano atraktivna zemlja da bi bilo ko od ulagača trčao u Srbiju, čak i u odnosu na region. Naše minimalne plate su veće nego što su plate u regionu, naše bruto plate su veće nego u većini zemalja regiona, a pored toga naše institucionalno okruženje je gore nego u zemljama regiona. Tako da se to neće desiti sve da mi to i hoćemo. Znači, sve da se sada 'ljudi iz Davosa' i 'nezamenljivi vođa Davosa’ sada rastrče okolo i krenu da iznose svoje koncepte poslovnim ljudima u svetu, oni će ih saslušati ili ih neće saslušati, ali od toga verovatno neće biti ništa“.

Nove tehnologije i nova preduzeća

Ukoliko se zaista želi krenuti u proces reindustrijalizacije, on bi se morao bazirati na pravljenju novih industrijskih postrojenja, kaže za DW dr Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji:

„Tako što bi se ona, a to naglašavam, bazirala na malim i srednjim preduzećima. Jer, sada bi bilo jako teško oporaviti nekog starog giganta iz eks-Jugoslavije, koji je bio dizajniran za prodaju na tržištu koje je nekoliko puta veće od sadašnjeg. Znači, reindustrijalizacija podrazumeva uvođenje novih tehnologija u nekim oblastima koje su već bile tradicionalno prisutne na tržištu Srbije: to su pre svega poljoprivreda, pored toga tu je svakako energetika, nove tehnologije i elektronika, kao i proizvodnja vode“.

Iskoristiti sopstvene prednosti

Preduslovi za tako nešto postoje, ocenjuje profesor Musabegović. Srbija u tom smislu ima nekih komparativnih prednosti, koje bi mogle da se iskoriste za oporavak njene ekonomije, smatra Musabegović:

„Za razliku od ostalih, gde monetarnu politiku na primer u Evropskoj uniji vodi Evropska centralna banka, mi imamo svoju centralnu banku i svoju valutu. Znači, imamo potpunu kontrolu finansijskih tokova unutar zemlje. I mislim da tu postoje određene rezerve koje mogu da se iskoriste pametnom monetarnom politikom da se sredstva, umesto zaduživanja u inostranstvu, vrši interno zaduživanje u zemlji, i to mehanizmima da ne bilo inflatorno. Nešto slično kao što se radi trenutno u Engleskoj, Evropi i Americi kroz proces koji se zove 'quantitave easing'. Tu se u suštini jedna vrsta primarne emisije usmerava da bi pomogla rast malih i srednjih preduzeća, ili određenih institucija važnih za razvoj jedne zemlje“.

Suočavanje s istinom

Pitanje koje zanima širu javnost u Srbiji je da li proces ekonomske tranzicije može da bude malo manje bolan. Aleksandar Stevanović na to odgovara kontra pitanjem da li može nešto biti bolnije od situacije koju trenutno imamo:

„Znači, imamo da su ljudi protraćili deset godina svojih života. Veći deo Srbije nije video preterani boljitak. Veći deo Srbije jeste video neki napredak, sad je mnogo bolje nego pod Miloševićem, to se zaista mora priznati. Ja ne vidim da će biti sreće da se ljudi u Smederevu još godinama zavaravaju da će moći i dalje da žive od železare. Ne vidim takođe sreću da se ljudi na jugu Srbije zavaravaju da će živeti od Simpa i Koštane. To se jednostavno neće desiti. I najveća je sreća za ljude da im kažete da će to biti tako umesto da živimo u laži i živimo loše. A pri tome im neko stalno obećava da je to bolje sutra, evo upravo iza ćoška, samo da ja još izmislim neku novu egzibiciju“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković