Rekoh Nemcu da smo stranci

U Nemačkoj živi preko četiri miliona muslimana, što ih čini najvećom doseljeničkom populacijom. Oni čine pet odsto nemačkog stanovništva, pa je na ulicama uobičajeno čuti neki od arapskih jezika, videti žene prekrivene maramama ili muškarce obučene u tradicionalnu muslimansku odeću.

Sudeći po već istorijskoj izjavi nemačkog predsednika Kristijana Vulfa, za državu to ne predstavlja problem: „Nema sumnje da hrišćanstvo pripada Nemačkoj, takođe nema sumnje da jevrejstvo pripada Nemačkoj, ali, dame i gospodo, sada i islam pripada Nemačkoj.“

Ipak, istraživanja javnog mnjenja govore drugačije. Anketa tabloida „Bild“ pokazala je da se 68 odsto ispitanika ne slaže sa Vulfom. Prema drugoj studiji, više od polovine Nemaca smatra da useljavanje muslimana više šteti nego što doprinosi ekonomiji Nemačke.

Diskriminacija pri zapošljavanju

Sa druge strane, Institut za budućnost rada iz Bona dokazao je da postoji diskriminacija pri zapošljavanju muslimana. Naime, neko ko se zove Brigita ili Štefan ima za četvrtinu više šansi da bude pozvan na razgovor, nego kandidat koji se potpisuje kao Selma ili Mustafa. „Dakle, u prvoj fazi postoji značajna diskriminacija“, kaže za Dojče vele Ul Frines sa bonskog Instituta.

A kako na sve to gleda nekadašnja nastavnica matematike Enisa Gazibara, koja je pre 18 godina iz Sarajeva izbegla u Berlin: „Veoma mnogo nas je obrazovanih koje oni nisu priznali. Ja od njih ništa novo nisam naučila, sve sam ponela od svoje kuće. Srećna sam što sam decu dobro odgojila, kao što je mene moja majka odgojila. I oni bi mogli od nas nešto da nauče. Našu toleranciju! Često nas pitaju: ‘Kakva je vaša kultura?’ A to me pitaju od kako sam došla, samo zato što kažem da sam muslimanka iz Bosne.“

Razgovarali smo i sa maturantom Saidom Salaktinom. Nije želeo da otkrije zemlju porekla, ali je stavio do znanja da se oseća kao Nemac. On savetuje kako da se pomogne integraciji mladih muslimana: „Nastavnici ne bi trebalo da obeležavaju učenike kao strance sa migranstkom pozadinom. Oni moraju da im kažu da su Nemci, kako bi oni, koji to žele, dobili priliku da se stvarno osećaju kao Nemci. Ako učenik svaki dan sluša da je on stranac, on će nastaviti da se ponaša kao stranac.“

Ponašali se kao stranci ili ne, muslimani svakako čine značajan deo nemačkog društva i utiču na njega. Ono što i dalje ostaje dilema – da li je taj uticaj pozitivan ili ne?

Autorka: Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković