Renesansa filozofije i to na kiosku

Na naslovnoj strani su dve mršave, dečije noge u paru glomaznih, muških, braon cipela. Ispod slike, velikim crnim slovima stoji pitanje: Zašto dobijamo decu? „Magazin Filozofija“ jedan je od novih časopisa koji filozofiju želi da približi što većem broju ljudi. „Ovaj magazin iznosi pitanja pred javnost kako bi u pronikli u njihovu suštinu“, kaže glavni urednik Volfran Ajlenberger. Filozofija za sve. A to je upravo i moto drugog filozofskog magazina „Hohe Luft“ koji nudi filozofiju „svima koji su voljni da čitaju i razmišljaju“. To je jedna široko definisana ciljna grupa. Već u prvom izdanju čitaoci su zaintrigirani pitanjem: „Ne bi trebalo da lažeš. Ali zašto zapravo ne bih?“

Odakle ideja ne jednom, već dvojici izdavača, da Nemci žele da čitaju časopise koji postavljaju osnovna životna pitanja? Profesor doktor Mihael Kvante, menadžer Nemačkog društva za filozofiju, ima odgovor: „Mislim da razlog leži u dva pravca razvoja našeg društva. Jedan je taj što klasične institucije koje su određivale stavove u nekim dilemama, kao što je npr. religija, sve više gube na značaju. Dakle, ima sve više ljudi koji odgovore na pitanja traže na nekim drugim mestima“. Tome bi trebalo dodati i to da je svet kroz globalizaciju, sve veću mehanizaciju i restrukturiranje društvenih sistema, postao mnogo složenije mesto. Novi časopisi žele i mogu da ponude novi pogled i da serviraju fine zalogaje filtriranih filozofskih misli, u luksuznom formatu sa velikim slikama.

Filozofija kao blokbaster

Izlazak filozofije iz njene akademske hladovine i obraćanje široj publici nije ništa novo smatra Mihael Kvante. „Kada se setite 19. veka ili francuskih intelektualaca 20. veka , setićete se da je i tada još bilo važnih filozofa i glasova koji su sa naučnog stanovišta raspravljali o društveno relevantnim pitanjima.“ Norvežanin Justein Gorder je 1991. postigao veliki uspeh sa romanom o filozofiji „Sofijin svet“, koji je bio namenjen laicima. Godine 2007. je delo „Ko sam ja i ako da, koliko“ nemačkog pisca Riharda Davida Prehta bilo hit. Knjiga je 2008. proglašena za najuspešniju nemačku naučno-popularnu knjigu godine, a njen autor za najviše citiranog filozofa u medijima. Sada više bez njega ne prolazi ni jedna tok-šou emisija.

A sada orjentacija i na kioscima. Ipak to nije originalno nemački trend. Naprotiv: u Francuskoj „Magazin Filozofija“ izlazi još od 2006. „Filozofija je u čitavoj državi, ne samo u pojedinim regionima kao u Nemačkoj, obavezan predmet na maturi“, kaže profesorka Klaudija Bikman iz Društva za interkulturološku filozofiju. Kao rezultat toga, veći deo stanovništva Francuske poseduje osnovno filozofsko obrazovanje. „U približno 300 filozofskih salona i u velikom broju časopisa, filozofija u Francuskoj je složena i živa.“ U anglosaksonskim zemlja filozofija je više pak posebna disciplina na univerzitetima.

Filozofija sa društvenim uticajem

U Kini, kaže Bikman, filozofija ima važnu društvenu ulogu: „Povremeno se stiče utisak da Konfučijevo učenje ima uticaja na Komunističku partiju. Godine koje dolaze pokazaće da li će presudan uticaj u zemlji imati partija ili obnovljeno Konfučijevo učenje“. U arapskom svetu, filozofija pokušava da utiče na društvene i političke aktivnosti, a izrazila se i kroz različite demokratske pokrete.

Danas svako može da bude filozof - ili u to bar pokušavaju da nas uvere novi filozofski časopisi. Na Fejsbuk-stranici „Magazina Filozofija“ svako može klikom da izrazi svoje mišljenje šta je zapravo važno u životu. Na taj način filozofija bi mogla da izgubi na dubini i suštini. Za profesora filozofije Mihaela Kvantea to je prirodan nusprodukt svakog pokušaja da se bilo koja nauka predstavi širokoj publici: „Profesor fizike ili biologije bi na predstavljanju javnosti morao da učini ustupke po pitanju razumljivosti, a na račun stručnih termina.“ Tako se i filozofija može predstavljati javnosti, a da pritom ostane nauka.

Autorke: Laura Denih / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković