Revolucija bez vođa

Tokom rasprave o bezbednosti na konferenciji u Minhenu u publici sede uglavnom starija gospoda. Razumeju se u probleme kao što je obogaćivanje uranijuma u Iranu ili raketni štit. Kao stručnjaci za bezbednost interneta ili za društvene mreže za sada nisu zapaženi. Pri tom su svedoci revolucije upravo u njihovom poslu.

I nemačka kancelarka Angela Merkel, i američka državna sekretarka Hilari Klinton i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej – svi su naglašavali značaj društvenih medija u prevratima u Tunisu i Egiptu. Svakako da su siromaštvo, nezaposlenost i korupcija izveli mlade koji ne vide perspektivu na ulice. Ali ne može se prevideti da su se zahvaljujući „Tviteru“ i „Fejsbuku“ desetine hiljada ljudi u najkraćem roku dogovorili i organizovali pri čemu im nisu bile potrebne ni vođe, ni političke stranke.

Tako se u Egiptu svet suočio sa revolucijom bez vođa revolucije. Na kog političara se sada osloniti i ko će brinuti o bezbednosti posle odlaska Mubaraka – na ta pitanja Zapad još nema odgovor.

Zapad brine za bezbednost informacija

Međutim, društvene mreže ne predstavljaju izazov samo za diktature. Istina, za razliku od njih, Evropljani i Amerikanci ne brinu zbog „Tvitera“ ili „Fejsbuka“, ali brinu za bezbednost informacija. Kiber-napadi na vladine kompjutere, vojne mreže i velike korporacije u drastičnom su porastu. Političari su prekasno počeli da preduzimaju mere bezbednosti i još nema prave strategije u borbi protiv kiber-napada.

Sada se nemačka kancelarka zalaže za međunarodne ugovore, nemački ministar unutrašnjih poslova za nacionalni centar za kibernetičku odbranu, a stručnjaci razmišljaju o tome šta se pravno može preduzeti protiv državnih hakera sa Dalekog istoka.

Gospoda u zreloj dobi očigledno će ubuduće morati da se, pored protivraketne odbrane, detaljnije pozabave i odbranom od kibernetičkih napada. Zapad mora da požuri – jeste da je izmislio Internet, ali u kiber-ratu drugi su mu izmakli.

Komentar: Andreas Nol

Odgovorni urednik: Ivan Đerković