„(R)evolucija u BiH – jedina solucija“

Nezadovoljni „parcijalnim rešenjima“, studenti traže potpuno uključivanje BiH u program Erasmus+. Ali na protestima su mogle da čuju i druge poruke. Razočarani stanjem u obrazovanju i opštim društvenim prilikama, studenti su uzvikivali „(R)evolucija jedina solucija“, „Hoćemo uslove za učiti“, „Putuj Evropo, nemoj čekati na nas“ i druge parole. Studenti u Sarajevu i u Banja Luci, gde se okupilo oko tridesetak studenata, poručili su da žele bolju situaciju u državi i da vlasti započnu sa ispunjavanje svojih obećanja.

Protesti su održani i u Mostaru, Zenici i Tuzli. U Tuzli se, prema agencijskim izveštajima, okupilo oko 300 studenata. Predsednik Demokratskog omladinskog pokreta Ernad Čomaga za DW kaže da su protesti „direktna poruka vlastima da se uključe u rešavanje problema. „Međutim, nisam zadovoljan odzivom studenata i ono što zabrinjava jeste očita apatija mladih ljudi u BiH“, kaže Čomaga.

„Ne želimo da trpimo pasivno ponašanje političara“

Među organizatora protesta u Banja Luci je i Marija Blizanac, koja kaže da banjalučki studenti više ne žele da trpe „pasivno ponašanje političara prema mladim ljudima“. Ona smatra da bi BiH trebalo da bude punopravna članica programa Erasmus+.

Ako protesti ne urode plodom, odnosno, ako se nadležni ne izjasne pozitivno o programu Erasmus+, studenti će, prema rečima Marije Blizanac, organizovati nove proteste, ulične performanse i „neće prestati da ukazuju na nekorektnosti u društvu“. Jedan od organizatora zeničkih protesta iz neformalne grupe „(R)evolucija+“ Aldin Vrškić kaže da su studenti u BiH nezadovoljni što ne učestvuju u projektu Erasmus+, jer su im time uskraćene brojne mogućnosti, među kojima i sticanje prakse van BiH.

Odziv studenata prilično mali

Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Dubravko Lovrenović nezadovoljan je odzivom studenata u glavnom gradu BiH. „U Sarajevu je trebalo da se okupi oko 30.000 do 40.000 studenata, ali je i ovaj mini protest jedan od indikatora kanceroznog stanja u BiH, ali i unutar akademske zajednice“, smatra Lovrenović i dodaje:

„Akademska zajednica u Sarajevu, u značenju te reči, uopće ne postoji. Postoje interesne grupe, postoji veliki broj ljudi koji po svojim naučnim referencama ne pripadaju univerzitetu, koji su na univerzitet došli po rođačkim i političkim referencama i nije mi jasno zašto danas ovde nema 30.000 studenata. Ne znam zašto su u stanju hibernacije, kao da žive u Švajcarskoj, a ne u zemlji koja se nalazi na ivici političke, ekonomske i što je možda najgore, duhovne propasti“, kaže profesor Filozofskog fakulteta za DW.

RS strahuje za nadležnosti

Erasmus+ je program koji bi studentima omogućio školovanje, volontiranje i stipendiranje u zemljama Evropske unije. Za učešće BiH u ovom programu potrebno je odobrenje svih nadležnih nivoa, uključujući entitetske. Ministarstvo prosvete Republike Srpske (RS) prethodno je odbilo učešće, uz obrazloženje da bi time određene nadležnosti iz oblasti obrazovanja prešle na državni nivo. „Nisu definisane kvote niti postoje garancije za učešće učenika i studenata iz RS-a u ovom programu, a neprihvatljivo je i osnivanje agencije na nivou BiH koja bi vršila funkciju regulatornog tela zaduženog za sprovođenje programa Erasmus +“, rečeno je u resornom entitetskom ministarstvu.

Pod pritiskom javnosti, Vlada RS dala je saglasnost za učešće u programu Erasmus+, uz uslov da se uvaže entitetske nadležnosti u ovoj oblasti.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Redakcija: Jakov Leon