Revolucija u lečenju očnih bolesti!

Na odeljenju opšte medicine pri Univerzitetu u Sijetlu pronađeno je rešenje i za njih. Sa jednim mikročipom u oku, američki lekari mogu da kontrolišu očni pritisak kineskih uzgajivača pirinča na razdaljini od 5.000 kilometara. To bi se ukratko moglo nazvati razvojnom pomoći na najvišem nivou.

Svakih pet sekundi jedna osoba u svetu oslepi. 1990. godine bilo je oko 30 miliona slepih; 2020. biće ih duplo više. Posebno su pogođene zemlje u kojima broj starih ljudi najbrže raste, poput Kine i Indije.

„Kada neko iz tvog okruženja izgubi vid, to nije samo njegov problem, već i problem za sve osobe iz okruženja.“

Slepilo potisnulo malariju i tuberkulozu

Lekarka Tong Šeng, poreklom iz Kine, radi na Institutu opšte medicine u Vašingtonu. Tamo je otkrila da su bolesti koje dovode do slepila, potisnule malariju i tuberkulozu sa liste 20 najčešćih bolesti u svetu.

„Naš institut je istraživao u kom smislu je neka bolest opterećenje za društvo. I ako sačinite listu najozbiljnijih bolesti, slepilo, ili katarakta je 2002. bilo na 14. mestu, ali 2030. biće već na 10. mestu, i time će preteći tuberkulozu i malariju.“

Tong Šeng radi na Institutu koji je pripojen Univerzitetskoj bolnici u Vašingtonu. Transplantacije rožnjače tamo se izvode jednostavno i brzo već 100 godina. Ipak, u zemljama u razvoju transplantacije ne prolaze uvek bez problema, a najveći problem jeste kontrola. Pacijentima sa akutnim oštećenjima neophodna je redovna nega. Takođe, slučajevi su sve teži, kaže lekarka Tong Šeng:

„Ako se radi o teškoj bolesti, što je uglavnom slučaj u zemljama u razvoju, transplantacija rožnjače često nije podesna za pacijente. Bolest je najčešće toliko odmakla da presađivanje ima minimalne šanse na uspeh.“

Nekada je operacija neizbežna

Kako onda pomoći pacijentima u ruralnim i zabačenim oblastima? „Ponekad može brzo doći do akutnih infekcija. Ako se odmah ne operiše, pacijent može da izgubi vid u roku od 24 sata.“

To je velika dilema, kaže Tong Šeng, ali to ju je i podstaklo da razvije veštačku mrežnjaču koja ne košta „brdo para“.

„Prilikom jedne posete Mongoliji, sinula mi je ideja da napravim mikročip. Dok sam u Aziji obučavala lekare za transplantaciju rožnjače, primetila sam da je mnogo pacijenata dolazilo na kamilama. Iako su svi nomadi bili siromašni, svi su imali mobilni telefon. Uostalom, to im je jedina veza sa spoljnim svetom.“

Mikročip za merenje očnog pritiska

Tako je Tong Šeng razvila prototip sočiva u koji je ugradila svu mikroelektroniku – mikročip za merenje očnog pritiska. Ono što zvuči kao naučna fantastika u stvari je revolucija u borbi protiv slepila. Čip je testiran na oku jednog zeca. Velik je kao vrh olovke – oko 400 mikrona.

Zajedno sa svojim timom, Tong Šeng je u čip smestila sve što joj je potrebno za pokretanje senzora.

„Ukupna struktura funkcioniše sa vrlo male energije. Jedan mobilni telefon dovoljan je da izmeri podatke. Sa sočivom u veštačkoj rožnjači, Šeng može da meri očni pritisak na bilo kojoj razdaljini. Takođe, može se ugraditi i alarm koji se aktivira kada je pacijentu hitno potrebna lekarska pomoć.“

Epohalno otkriće

„Iako je u razvoj tih čipova uloženo dosta novca, za njihovu proizvodnju potrebno je manje od 25 centi. Za pacijente u zemljama u razvoju to je više nego prihvatljivo, posebno ako se ima u vidu da u Americi jedna transplantacija lako može da košta i 9.000 dolara. U mnogim zemljama u razvoju prosečno se zarađuje oko dva dolara dnevno,“ , kaže Šeng.

Od tog medicinskog otkrića koristi imaju pre svega zemlje u razvoju. Tong Šeng se nada da će uskoro za 10 dolara moći da napravi i veštačku rožnjaču. Ali ona ima još jednu želju:

„Volela bih da za operacije obučim još nekoga, ko ne bi morao kao ja da uči pola života, tako da zajedno možemo da pomognemo mnogim pacijentima.“

Autori: J. Tusing, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević