Rezervni plan - Dejton II

U analizi objavljenoj na sajtu Global.Security.com koji se bavi bezbednosnim pitanjima, oni su naveli da bi, ako lideri u BiH ne postignu dogovor o ustavu, ustavne izmene trebalo usaglasiti na međunarodnoj konferenciji na kojoj bi se isključivo razgovaralo o unutrašnjem uređenju zemlje, a ne o podeli BiH.

Ako se ne postigne dogovor o ustavu...

Server i Abramovic su ocenili da bi Brisel trebalo da uslovljavanjem napretka u pridruživanju EU podstakne BiH da prihvati dogovorene izmene, a Srbiju da omogući da se konferencija uspešno okonča. U analizi se navodi da bi EU i SAD trebalo prvo da stave do znanja da je sadašnja situacija u BiH u vezi sa ustavom neprihvatljiva, i da se mora promeniti. "Ako to ne donese rezultate trebalo bi ponovo sazvati Dejtonsku konferenciju sa prvobitnim učesnicima: Hrvatskom, Srbijom, BiH i njena dva entiteta (Republikom Srpskom i Federacijom BiH), kao i EU, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom i Rusijom", navodi se u analizi.

Upozorenje Srbiji

Posle konsultacija sa svim učesnicima, SAD i EU bi pripremile nacrt novog ustava BiH koji bi bio u skladu sa evropskim standardima. EU bi zatim stavila do znanja da perspektiva članstva BiH zavisi od usvajanja dogovorenih ustavnih izmena, naveli su Abramovic i Server i dodali da je to najbolja poluga za "podsticanje produktivne promene u BiH". Srbija, koja ponekad, kako su naveli, ohrabruje stavove premijera RS Milorada Dodika, bila bi upozorena da je uspešna konferencija uslov za napredvodanje Srbije ka EU.

Podela – ne dolazi u obzir

U analizi se dodaje da bi Hrvatska, koja je znatno napredovala ka članstvu u EU, mogla da povuče BiH u pravom smeru. Abramovic i Server su naglasili da bi takva konferencija mogla biti sazvana samo ako su parametri jasni, odnosno da "nikakva podela BiH neće biti dozvoljena". Na konferenciji bi se raspravljalo samo o "unutrašnjem uređenju upravljanja u BiH", konkretno o odredbama o pravu konstitutivnih naroda na veto, a cilj konferencije bi bilo ispunjavanje zahteva Saveta Evrope.

Bolje i rizična konferencija nego “dalja lutanja”

Druga pitanja u regionu, pre svega Kosovo, bila bi ostavljena po strani, kao i na prvobitnoj konferenciji u Dejtonu 1995. godine. "Dejton II" bi trajao dok ne bude postignuto rešenje, a kada se završi konferencija izmene ustava bile bi dostavljene Parlamentu BiH na usvajanje. Parlamenti RS i Federacije BiH bi, takođe, morali da usaglase izmene sa ustavima entiteta. Server i Abramovic su ocenili da je ceo taj proces izložen brojnim rizicima, ali da bi mnogo opasnije bilo "ostaviti BiH da i dalje luta." Ocenili su da bi uspeh "novog Dejtona" značio okončanje dugogodišnje međunarodne intervencije u BiH i ovlašćenja visokog predstavnika međunarodne zajednice.

„Agresivna diplomatija“ za BiH?

EU bi, takođe, postepeno povukla svoje snage iz BiH, i ta zemlja bi mogla da nastavi put u Uniju, nadajući se da će u stopu pratiti Hrvatsku, koja već ima status kandidata. Srbija bi dobila mogućnost da ubrza integraciju u EU, koja je sada usporena, smatraju Server i Abramovic. Perspektiva članstva u EU okončalo bi duboko ukorenjene nacionalističke podele među balkanskim zemljama, ocenjuje se u analizi. "Ako predsednik (SAD Barak) Obama i lideri EU veruju da 'agresivna diplomatija' može biti upotrebljena da se spreči sukob i izgradi zemlja, BiH bi bila dobro mesto da se počne. A njeno članstvo u EU bi bilo dobro ishodište", zaključuje se u analizi.