Riker o Kosovu,vojna parada u Beogradu...

List Ziddojce Cajtung se pita "da li je jos losije moglo da se prodje sa Nacionalsocijalističkom strankom NPD?

"Dovoljno je loše. Jedno je sigurno: i drugde u Evropi radikalni desnicari su zastupljeni u parlamentima. Da li bi trebalo da nas umiri cinjenica da političke perverzije nisu samo nemacki specijalitet? To bi moglo da bude uteha, kada se Nemacka, nakon Nacistickih zlocina, ne bi ponasala kao bivši alkoholičar, koji se ponovo maši za flašu. Nije dobro cekati dok radikali ne potonu u sopstvenoj gluposti, pise list Ziddojče Cajtung.

Druga tema kojom se bave komentatori su izjave Pape Benedikta sesnaestog o islamu.

Prestonički list "Tagescajtung" o tome pise:

"U hriscanstvu nije sramota priznati gresku, naprotiv. To ima prednost, narocito sto Papa, kao covek vere uziva odredjene simpatije u islamskom svetu. Ako fundamentalisti ponovo ne doliju ulje na vatru u džamijama, moglo bi sve da se zavrsi mirno", pise list "Tagescajtung."

Prelazimo na sledecu temu:

List Ziddojce Cajtung" prenosi razgovor sa novoizabranim sefom misije UN na Kosovu, Joakimom Rikerom, povodom pregovora o statusu ove pokrajine. Na pitanje kakvu ulogu ima Unmik u odlucivanju o statusu Kosova, Riker je rekao: "Unmik nema klucnu ulogu. Ali postoji interes da se nastavi dinamika pregovora, i da Ahtisari i Kontakt grupa realizuju vremenske i sustinske ciljeve." Na pitanje da li se pogorsava situacija na Severu Kosova, gde su rasporedjene nove trupe, Rikerje rekao da je to "reakcija na izjave srpskih gradonacelnika na severu koji ne zele da saradjuju sa privremenim vlastima u Pristini, i dodao da tamo postoje tendencije podele stanovnistva, pise list Ziddojce Cajtung.

Isti list prenosi vest o tome da je u Beogradu prvi put nakon dve decenije odrzana vojna parada. Povod je pristupanje prvih oficira vojsci Srbije, nakon istupanja Crne Gore iz drzavne zajednice, pise list Ziddojce Cajtung.

List "Frankfurter Algemajne Cajtung" u tekstu pod nazivom "maksimum" pise da Kosovo ima najvecu stopu nataliteta u Evropi. 1948 prosecna porodica imala je 6, 4 clanova. Do pocetka 80ih ovaj broj je dostigao 7 odsto zahvaljujuci boljoj zdravstvenoj nezi. Ni na Balkanu nije nepopznat moderan evropski fenomen jednog deteta. Tako Grcka ima jednu od najnizih stopa nataliteta u Evrospkoj Uniji, pise list "Frankfurter Algemajne Cajtung."