Rođeni u pogrešnom telu

Ne zna se tačno koliko osoba sa predznakom trans živi u Nemačkoj – po nekim procenama transvestita i transseksualaca i svih onih koji su nekom od trans stadijuma – ima između 160.000 i 180.000. Reč je o nekih 0,2 odsto stanovništva. Mnogo manji broj njih odlučuje se za definitvno rešenje – uključujući i operacije – nismo uspeli da saznamo ni približne brojke onih koji su to učinili.

Pre četiri godine u Nemačkoj je organizovan Centralni savet za transseksualne osobe sa ciljem da pogođene osobe ponovo prezumu pravo da definišu pojam i govore o transseksualnosti. „Niko ne može bolje od pogođene osobe da govori o ovoj kompleksnoj temi“, piše u programu centralnog saveta transseksualnih osoba.

Hormonalna terapija traje čitav život

Možda je najbolje u tom kontekstu govoriti o ljudima koji su rođeni u pogrešnom telu – ženama koje su rođene u telu muškarca i muškarcima rođenim u telu žene. Za takve ljude se koristi izraz-trans žena ili trans-muškarac. Na sajtu Centralnog saveta za transseksualne osobe u Nemačkoj, navode se adrese specijalista za tu oblast – ima ih preko 50.

Karmen-Birgit Hoh je psihoterapeutkinja u Kelnu i kaže da je pre 12 godina prvi put imala pacijentkinju – trans-ženu. To se u tom specifičnom krugu ljudi brzo raščulo, i tokom poslednje decenije radila je sa mnogo njih. Trenutno ima devet pacijenata koji su u nekoj od faza uspostavljanja ravnoteže između svog spoljnog i unutrašnjeg polnog identiteta.

Zdravstvena osiguranja u Nemačkoj preuzimaju većinu troškova usaglašavanja spoljnih polnih karakteristika sa već postojećim dominantnim psihičkim karakteristikama pola neke osobe. Reč je o svoti od nekoliko desetina hiljada evra. Tu se podrazumeva obavezna psihoterapija u trajanju od najmanje godinu dana pre početka hormonalne terapije, hormonalna terapija, zatim operacija polnih organa i postoperativne terapije raznih vrsta. Hormonalna terapija traje čitav život, a vrlo često je i posle operacije potrebna duža psiho terapija – kaže Karmen Birgit Hoh. Na pitanje da li su češći slučajevi trans-žena ili trans-muškaraca, ona kaže da kod nje u ordinaciju dolaze u skoro podjednakom broju i jedni i drugi.

Plaćene terapije

Međutim ono za šta se pogođene osobe bore ovde u Nemačkoj jeste da dobiju pravo na plaćene terapije za usaglašavanje sekundarnih polnih obeležja – kao što je operacija povećanja grudi, prilagođavanje visine i boje glasa, korigovanje lica, i trajno uklanjanje malja.

Trans-muškarci su do skoro morali redovno, bar jednom nedeljno, da ubrizgavaju hormone – od nedavno postoji injekcija testosterona koja traje tri meseca i koja košta 150 evra. To, naravno, plaća osiguranje.

Pokušali smo da porazgovaramo sa nekom od tih osoba, ali nam to nije pošlo za rukom. Bez obzira bili to novi muškarci ili nove žene – te osobe, koje su prvo prošle kroz dugotrajan proces stvaranja svesti o sopstvenom polnom identitetu, zatim borbe sa porodicom i okolinom, i konačno svih neoperativnih i operativnih metoda – usaglašavanja spoljnog izgleda i polnog identiteta – ne žele o tome da govore. Čini se da žele da ih ostavimo na miru da žive svoj novi život za koji su se izborili. Marion, koja ima studio za epilaciju i sa kojom smo ugovorili intervju nije se javljala na telefon. Mi joj to nismo zamerili.

Autorka: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković