Roboti su još uvek smotani spasioci

Žrtva je sakrivena negde duboko u travi koja dopire do ramena. Okruženje je previše opasno za ljude, možda je površina minirana, možda ima zračenja ili hemijskih otrova, ili vrebaju snajperisti. To izgleda kao zadatak za – robota. Mašina zna samo približnu lokaciju žrtve preko satelita GPS. Programiran je da je nađe, pokupi i premesti žrtvu na bezbedno mesto. Na manifestaciji M-ELROB 2014 u Varšavi, timovi inženjera iz istraživačkih instituta, univerziteta i privatnih firmi odgovaraju na taj izazov – svako na svoj način.

Marek se javlja na dužnost

Ekipa ovogodišnjih domaćina iz poljske Vojnotehničke akademije uzda se u svog pulena Mareka, pozamašnog robota-kopača na daljinsko upravljanje, koji ima dugu ruku sa hvataljkom i kašiku koja nalikuje lopatama za sneg koje se montiraju na kamione. Marekov posao je zapravo čišćenje avionskih bombi i uklanjanje prepreka, kao što su oborena stabla ili ruševine. Ali danas on traga za lutkom koja predstavlja povređenog čoveka.

„Nadamo se da će uspeti da podigne lutku, a da je ne uništi“, zabrinut je softverski inženjer Rafal Tipijak. Ali on brine bez razloga – Marek je lopatom zagrabio ispod „povređenog“ i nežno podigao i lutku i zemlju na kojoj je ležala.

Dejv Norton, iz kanadske firme Med-eng, namerava da problem reši drugačije. „Naš robot Defender (Branilac) može da podigne do 75 kilograma“, kaže ovaj stručnjak za uklanjanje bombi. „Za nas je najlakše rešenje da podignemo povređenog čoveka a da ne pogoršamo njegove povrede.“ Dok robot izlazi na teren, njegov pilot sedi u šatoru i prati situaciju preko kamera. „Našim robotom se upravlja daljinski“, kaže Norton, „tako da je korisnik odgovoran za to da se problem prepozna i reši na pravi način.“

Čovek koji upravlja robotom ubrzo pronalazi žrtvu u visokoj travi. Pažljivo usmerava hvataljku i grabi lutku za odeću, a zatim je podiže. Čini se da je sve u redu, a onda neravna površina mrsi račune stručnjaka za robotiku: Defender gubi ravnotežu i prevrće se zajedno sa lutkom.

Autonomni roboti u manjini

Bernd Brigeman iz nemačkog instituta Fraunhofer odbija da preuzme taj rizik. Njegov robot je ionako premali da nosi odraslog čoveka. Umesto toga, pilot kači robotskom rukom kuku za pojas žrtve, i zatim je vuče sajlom preko tla. Rukom robota se upravlja preko posebne rukavice sa velikim brojem senzora. Poput pametnog telefona koji može da ustanovi svoj trenutni položaj, i robot zna u kom je položaju rukavica za upravljanje. Za autore ovog koncepta najvažnije je da korisnici mogu da se oslone na intuiciju. „To znači da robot može da stupi u akciju brzo i bezbedno. Zbog toga ne očekujem ljudske greške ni veliki gubitak vremena.“

Ako robot iza koga stoje Brigeman i njegov tim jednoga dana bude radio za policiju, vatrogasce ili vojsku, članovi tih službi brzo će naučiti da rukuju ovom mašinom. „Ne želim da pola godine radim zajedno sa pilotom, pre nego što on bude sposoban da se sam služi našim sistemom“, kaže Brigeman. „A robot mora da bude i dovoljno čvrst da se suoči sa situacijama na koje nismo računali.“

Studenti univerziteta Rezan iz Rusije stavljaju na kocku više nego bilo koji drugi tim: oni su za svoj prvi nastup na M-ELROB stvorili potpuno samostalnog robota. Dok traje vežba, nema ljudskog uticaja na mašinu. U pitanju je složena motorizovana naprava sa puno kablova i elektronike, postavljena na četiri točka za bicikl. „Koristimo laserske skenere, dvodimenzionalne i trodimenzionalne kamere, satelitsku navigaciju – i Glonas i GPS, magnetometar i tako dalje“, kaže vođa tima Stanislav Gol.

Žiri je impresioniran dovitljivošću studenata iz Rusije. Najviše pažnje privlači softver koji omogućava samostalno kretanje. Njihov robot bi teoretski mogao da bude moćniji od Guglovog projekta za autonomnu vožnju, jer su vozila tog giganta razvijena samo za asfaltirane ulice. Ipak, Gol zna da je zbog toga žrtvovana stabilnost: „Naravno, imamo velikih teškoća sa mehanikom, jer smo najviše pažnje poklonili inteligenciji robota. Dakle, moglo bi da dođe do problema sa izdržljivošću sistema.“

I zaista, za studente stvari brzo kreću po zlu – jedan od prekidača otkazuje poslušnost uz glasan prasak. Pregoreo je. To je kraj takmičenja za tim iz Rezana.

Nazad na sto za projektovanje

Uprkos neuspesima pojedinih timova, domaćini su zadovoljni: „Poljska vojska već koristi robote“, podseća pukovnik Danijel Krol, predstavnik poljskog Generalštaba za inženjering. „Vežbe poput M-ELROB su veoma važne jer nam pomažu da razvijemo ideje za reagovanje u opasnim situacijama, kao što je čišćenje mina.“

Poljska vojska ima dosta iskustva sa tim: radili su i na zaostalim eksplozivnim napravama iz Drugog svetskog rata i na čišćenju pešadijskih mina u Avganistanu. Roboti mogu da nauče da izvršavaju i mnoge druge zadatke i da oslobode ljude rizika. Ali da bi se to ostvarilo, njihovi dizajneri moraće da ulože još mnogo truda.