Rogovi u vreći

Tri naroda, dva entiteta, jedna država. Bosna i Hercegovina ima problem identiteta. Posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, Bosna je podeljena na Republiku Srpsku i muslimansko-hrvatsku federaciju. Ipak, nacionalne tenzije i dalje su deo svakodnevnog života.

U RS većina za nezavisnost

Hans Jirgen Meler, radio je na razvojnim projektima u Banja Luci duže od jedne decenije. On kaže da nacionalne zategnutosti postaju sve gore:

"Odmah posle rata ljudi su bili zaokupljeni time da se vrate u normalan život, da obezbede šta će jesti. Sada, kada se situacija bar naizgled stabilizovala, ljudi imaju više vremena da razmišljaju. I uvek tu postoji nekakva većina i nekakva manjina. Po dobrom starom balkanskom običaju većina ugnjetava manjinu, a ako se to i ne događa, manjina u svakom slučaju smatra da je ugnjetavana. Ovde je oduvek tako bilo i tako je i danas.“

U Republici Srpskoj skoro 90 procenata stanovništva su Srbi i većina se izjašnjava za otcepljenje od Bosne i Hercegovine. Premijer Milorad Dodik optužuje strance za mešanje i međunarodnu zajednicu za konstantno slabljenje Republike Srpske. Dodik tvrdi da je koncepcija na kojoj se zasniva Bosna i Hercegovina, njena teritorija i struktura apsurdna:

"Samo za Bosnu i Hercegovinu izabrana je koncepcija koju nije mogla da preživi u Jugoslaviji. Pre rata se govorilo da je Bosna i Hercegovina – Jugoslavija u malom. Ako nije mogla da opstane velika Jugoslavija - kako može opstati mala?“

Nacionalizam podstiče nacionalizam

Srbi žele što veću autonomiju, pa čak i nezavisnost. Hrvati takođe traže više autonomije. Bosanski muslimani zahtevaju veću centralizaciju zemlje. Srpski političari u tome vide pretnju i traže pravo održavanja referenduma o otcepljenju. Da li su to samo izjave ili realne političke aspiracije?

Sulejman Tihić, jedan od najuticajnijih bošnjačkih političara tvrdi da srpski nacionalizam samo podstiče bošnjacki i hrvatski nacionalizam. Republika Srpska trebalo bi da ostane deo Bosne i Hercegovine, kaže Tihić.

"Mislim da bi to trebalo ozbiljno shvatiti, jer takve izjave (Milorada Dodika) prate i određeno ponašanje, određene odluke Vlade Republike Srpske: odbijanje saradnje sa SIP-om, pokušaj demontiranja elektro-prenosa, formiranje paralelnih institucija... Npr. imamo Institut za nestale, a on formira u Republici Srpskoj nekakav institut, imamo na državnom nivou Specijalno tužilaštvo, on formira takvo tužilaštvo u Republici Srpskoj, imamo ambasade Bosne i Hercegovine po svetu, on formira nekakva privredna predstavništva, koja u stvari rade ono što rade ambasade, samo za njega… Druga je stvar može li se on odvojiti ili ne može. Ima li on snage za to? On može to pokušati, ali ako pokuša onda ce izgubiti. Biće poražen u svakom smislu.“

Zabrinuti Oli Ren

Evropski komesar za proširenje Oli Ren nedavno je u Evropskom parlamentu u Strazburu izrazio zabrinutost zbog pogoršanja političke situacije u Bosni. Stav međunarodne zajednice je jasan, kaže predstavnik Evropske unije Eldar Subašić.

"Bilo kakvo dovođenje u pitanje opstanka Bosne i Hercegovine neće biti tolerisano, kao npr. pozivi na referendum. Pretnje da će se neki entitet odvojiti međunarodna zajednica neće tolerisati.“

Jasno je da Bosna i Hercegovina može krenuti napred samo ako ostavi iza sebe nacionalne razmirice, ali 13 godina posle rata i narod i političari i dalje se suočavaju sa nasleđem prošlosti.