Ružna strana najlepše sporedne stvari

Nemačka Bundesliga je najgledanija top-liga u Evropi. Sa oko 42.000 navijača, prosečna posećenost prvoligaških utakmica bolja je čak i od konkurencije u Engleskoj, Španiji ili Italiji.

Prihod nemačkih profesionalnih klubova raste. 36 klubova iz 1. i 2. lige u protekloj poslovnoj godini zabeležilo je rekordni ukupni promet od više od dve milijarde evra! Stvari dobro idu i na sportskom terenu: minhenski Bajern se sa lakoćom plasirao u osminu finala Lige šampiona, dobre šanse da to ponovi ima i Bajer iz Leverkuzena.

Nemci su ponosni i na nacionalnu reprezentaciju, koja je u deset kvalifikacionih susreta za odlazak na EURO 2012. zabeležila deset pobeda. I što je još važnije – „Panceri“ igraju verovatno najlepši fudbal u svojoj istoriji. U nedavnom prijateljskom susretu Nemci su sa 3:0 ponizili susedne Holanđane.

Lice nemačkog fudbala je blještavo. Ali, kakvo je naličje?

Lice i naličje

U potrazi za odgovorom na to pitanje mora se konsultovati legenda nemačkog klupskog i reprezentativnog fudbala. Franc Bekenbauer je inače prijatelj jasnih reči. Ali, kad opisuje nemački fudbal, on kao da ima blokadu: „Malo se previše toga dogodilo u poslednje vreme. Ima nekoliko smetnji koje bacaju senku na kompletnu sliku.“

„Smetnje“? Kakve smetnje? Nemački mediji iz te nejasne izjave shvatili su da „Kajzer“ Bekenbauer ne želi da dodatno dramatizuje ionako dramatičnu situaciju.

Bekenbauerove izjave stare su dve nedelje. U međuvremenu se dogodilo mnogo toga. Sudija Babak Rafati pokušao je u hotelskoj sobi da izvrši samoubistvo neposredno uoči početka bundesligaške utakmice između Kelna i Majnca, u kojoj je trebao deli pravdu.

Huligani koji se nazivaju navijačima Hanze iz Rostoka napali su jednu policijsku stanicu. U tučnjavi na kelnskoj železničkoj stanici, jedan huligan iz Nirnberga gurnut je sa perona pod voz - on je ostao bez ruke.

Fudbal je (ne samo u Nemačkoj) u poslednjih stotinak godina postao „najvažnija sporedna stvar“ na svetu. Tako su ljubitelji tog sporta decenijama opisivali svoju ljubav prema fudbalu. Ali, izgleda da ljubavna izjava nema mnogo veze sa stvarnošću.

Nemački komentatori tvrde čak da glavni problemi koje ima fudbal, nisu specifični samo za - fudbal. Oni tvrde da su to isti problemi sa kojima se suočava i finansijski svet, politička elita, kao i neke druge sfere društvenog života.

Kako ih rešiti? Čarobni recept očigledno nema niko, a ako bi ga i imao, jasno je da nije moguće izolovano rešenje samo/isključivo fudbalskih problema. Sve je nekako povezano.

Sve je povezano

Ono što nije sporno jeste da je jedan od uzroka svih anomalija u fudbalu zapravo novac. Komercijalizacija. „Ko ima novac, bogat je. Ko nije bolestan, srećan je!“ Tako glasi jedna stara kineska poslovica. Fudbal obrće milijarde evra, ali utisak je da ključni ljudi u fudbalu nisu u potrazi za kineskim shvatanjem sreće.

Trenutno je oko 300 fudbalskih utakmica iz cele Evrope predmet istrage zbog mogućih nameštaljki. Svetska fudbalska federacija (FIFA) postala je leglo skandala. Spomenimo samo netransparentni proces donošenja odluke o domaćinima svetskih prvenstava 2018. i 2022. Ili sramotni (ponovni) izbor Jozefa Blatera za čelnika FIFA. Ponovo je ključni problem novac. Ili preciznije: pohlepa.

U pokušaju maksimiranja profita, očigledno se nema vremena za brigu o ljudima. „Slučaj Breno“ star je samo dva meseca i potpuno se izgubio iz vidokruga javnosti. Golman Bajerna iz Brazila je, kako se sumnja, u alkoholisanom stanju zapalio vilu u kojoj je stanovao s porodicom.

Ili „slučaj Rangnik“. Bivši trener Šalkea se otprilike u isto vreme povukao iz fudbala, nakon što je priznao da pati od burn-out-sindroma.

Što treba da se dogodi?

Nešto svežije su izjave predsednika Njemačke fudbalske lige (DFL), Rajnharda Raubala. Šef organizacije koja okuplja profesionalne klubove ovako je prokomentarisao pokušaj samoubistva sudije Babaka Rafatija: „Ne možemo sad ceo fudbal da stavimo pod upitnik.“ Čini se da profesionalni sektor ni nakon serije loših vesti poslednjih meseci nije spreman na radikalne promene postojećeg sistema.

Što još treba da se dogodi da se to konačno shvati?

Autor: S. Matić (sid/dpa/rp)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković