Ruganje predizbornim obećanjima

Povodom predizbornih obećanja kandidata SPD za kancelara Franka Valtera Štajnmajera da će biti otvoreno četiri miliona novih radnih mesta i do 2020. godine obezbeđena puna zaposlenost list Oldenburgiše folkscajtung piše:

„Štajnmajerova obećanja u toj meri su konkretna i ambiciozna da upravo mame na kritiku. Pre svega, ne bi trebalo zaboraviti da je svojevremeno i Šreder davao predizborna obećanja te vrste koja ni izdaleka nisu ispunjena. Otuda su sumnje i podsmevanja razumljivi. Međutim, verbalne kamenice stižu iz staklenika. Naime, gospoda iz CSU Zehofer i Gutenberg koja se rugaju Štajnmajerovim predizbornim obećanjima i sama su nedavno obećala značajno smanjenje poreza, mada nije jasno odakle bi se tako nešto finansiralo. Liberali nisu bliski CSU, ali ih nadmašuju u obećanjima o smanjivanju poreza, dok su Zeleni, koji su i sami obećali milion novih radnih mesta, ljuti što im SPD ulazi u zabran. Može biti da su Štajnmajerova obećanja samo mehuri od sapunice. Međutim, ona zaslužuju da budu proverena i ocenjena, a ne osuđena. Naime, reč je o tržištu rada za koje ni druge stranke nemaju recept“, piše „Oldenburgiše folkscajtung“.

O svinjskom gripu

List Noje osnabriker cajtung se bavi upozorenjima na epidemiju svinjskog gripa:

„Upozorenjem da će milioni ljudi u Evropi oboleti od gripa političar Evropske unije Lajnen otišao je predaleko. Istina, tu mogućnost niko ne može da isključi. Ali, važi i obrnuto – niko, uključujući i stručnjake za zdravstvo, u ovom trenutku ne može da proceni kako će se razvijati zaraza. Vredno je pažnje da Lajnenova stranačka koleginica u Odboru za zdravstvo Evropskog parlamenta Rot-Bernend smatra da takve procene i izazivanje panike nisu na mestu. Osim što se stvara nesigurnost, malo se šta dobija. Međutim, nesigurnost kod građana izaziva i neizvesnost u vezi sa vakcinom. Katastrofalno je ako bez razloga budu proizvedene desetine miliona doza, samo zbog toga što farmaceutske kompanije vrše pritisak i ne žele da izgube posao koji vredi milijarde evra“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Premija "staro za novo"

List Rajniše post bavi se premijom koju dobijaju oni koji umesto automobila starijeg od devet godina kupe novi:

„Oko milion 700 hiljada građana raduje se što im je država dala po dve i po hiljade evra za kupovinu novog automobila. To je poklonjen novac koji im je dobrodošao, ali ono što je dobro za pojedinca ne mora biti dobro za društvo. Sve u svemu, rezultati premije biće negativni. Istina, proizvođači malih automobila spasli su se pada prodaje, ali će zato taj pad biti utoliko veći na jesen, kada više ne bude premije. Na jesen se očekuju i otpuštanja većih razmera, a nezaposleni teško da kupuju automobile. Povrh svega, cene su spuštene u podrum – građani su se navikli da nov automobil kupuju za sedam hiljada evra. Najzad, u trgovini i industriji nameštaja žale se na pad prodaje, jer je novac otišao na automobile. Na dobitku su političari koji su smislili ovu, sa ekonomskog stanovišta, besmislicu. Pad u provaliju nemačke automobilske industrije sledi posle septembarskih izbora“, piše „Rajniše post“.

List Vestdojče algemajne cajtung piše o ekonomskoj krizi:

„Iz ekonomske krize moguće je izaći samo uz pomoć novih ideja i kreativnih rešenja, ne sme se nastavljati po starom. To upozorenje već mesecima se čuje od političara i menadžera. I šta se dogodilo? Na berzama se i dalje kocka, banke i dalje reklamiraju nerazumljive vidove ulaganja, a poslodavci zahtevaju duže radno vreme i odricanje od godišnjih odmora. To sve nema veze sa svakodnevicom. Nemci odavno rade duže nego što je predviđeno ugovorima o radu i to često bez naknade. Kriza je dramatično povećala strah za radno mesto i pritisak na zaposlene. Jedan od pokazatelja je mali broj bolovanja. Simptom krize je i porast psihičkih problema. Stručnjaci upozoravaju na posledice: već ugrožena produktivnost mnogih i dalje će opadati. A sa demotivisanim radnicima teško je izaći iz krize i zato su kontraproduktivni zahtevi za više rada i manje odmora“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Propala misija?

O misiji u Avganistanu list Rajnpfalc piše:

„Vreme je da se prizna – misija u Avganistanu je propala. U međuvremenu, zbog neuspeha destabilizovan je susedni Pakistan. Ono što ujedinjuje Al Kaidu, Talibane i ostale pobunjenike jeste želja da proteraju strance iz zemlje. Zato je veliko pitanje da li će veći broj vojnika, za šta moli novi generalni sekretar NATO, bilo šta promeniti. Zapad bi trebalo da pripremi scenario koji će omogućiti povlačenje stranih snaga, a da pri tom ne nastane vakuum vlasti. Što pre, to bolje. A bez pregovora sa „umerenim Talibanima“, tu je Rasmusen u pravu, to je nemoguće“, piše list „Rajnpfalc“.

Situaciju u Avganistanu komentariše i Frankfurter algemajne cajtung:

„Novi generalni sekretar NATO Rasmusen odmah po preuzimanju dužnosti zvoni na uzbunu i upozorava da je situacija u pogledu bezbednosti u Avganistanu apsolutno nezadovoljavajuća. Evropske članice NATO morale bi tamo da pošalju više vojnika i vojne opreme i da za misiju izdvoje više novca. To što je Rasmusen tako požurio sa upozorenjima i zahtevima ukazuje da nešto nije u redu sa solidarnošću u NATO… Kada je Buš sastavljao „koaliciju voljnih“ za rat u Iraku – mnogi od voljnih bili su samo smokvin listi i kulise – uzbuđenje je bilo veliko. Avganistansko iskustvo, međutim, ukazuje da intervencija van područja delovanja NATO upravo tome vodi (da takozvani voljni tamo idu samo preko volje)“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odg. urednica: I. Ivanović