Rumuni i Bugari neće preplaviti tržište rada EU

Niku bi najradije ostao u svojoj domovini Rumuniji. 25 godina je radio kao električar za velikog distributera električne energije na zapadu zemlje. Ranije je to bilo državno preduzeće, koje je preuzeo strani investitor.

Poslednjih godina je mnogo njegovih kolega dobilo otkaz. 45-godišnjak je isprva mogao da ostane da radi: "Ali zbog nedostatka ljudi morao sam da pokrivam dve smene. Bio sam toliko umoran da sam dva puta zaspao dok sam vozio auto", žali se Niku.

On ne želi da mu objavimo prezime, iako je na kraju i sam izgubio posao. Da bi našao novi ili kako bi postao samostalni preduzetnik, trebalo bi da pohađa tečaj za neophodnu kvalifikaciju. To je obavezno, iako se radi o oblasti u kojoj je radio više od dve decenije. Kurs košta oko hiljadu evra, a taj bi novac Niku nema.

To su više nego dve prosečne mesečne plate u Rumuniji. "Ne znam ni kako da plaćam studije svoje ćerke", žali se električar. Zato plati da potraži posao u zapadnoj Evropi – od 1. januara će to biti moguće. Spreman je da radi i u nekoj drugoj struci, recimo u građevini ili poljoprivredi. Nesiguran je u tu odluku. "Jer postoji velika opasnost da vas tamo kao stranca sa jugoistoka Evrope izrabljuju", kaže Niku.

Danas i zvanično stupa na snagu prestanak ograničenja za zapošljavanje građana Rumunije i Bugarske u većini zemalja EU, pa tako i Nemačke. Sven-Joahim Irmer, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Rumuniji i Moldaviji smatra da ljudi iz Bugarske i Rumunije "ne sede na već spakovanim koferima". Za njega je potpuno normalno da građani EU traže posao ili mesto za studiranje u drugim državama, ali o nekakvoj "poplavi". kakvu proriču mnogi mediji u zapadnoj Evropi, neće biti niti traga.

Posao u inostranstvu ništa novo?

Rumunija i Bugarska članice su Evropske unije od 2007. Njihovi građani su i do sada mogli da potraže posao u Nemačkoj, ali jedino preko saveznog Zavoda za tržište rada. Visokokvalifikovani radnici koji bi radili u svom stručnom području, članovi njihove porodice i oni koji su se školovali u Nemačkoj, već su bili oslobođeni tih ograničenja i mogli su slobodno da rade u ovoj zemlji.

To znači da od 1. januara ograničenje prestaje i za nekvalifikovane radnike iz Rumunije i Bugarske, koji su do sada smeli u Nemačkoj da rade samo šest meseci, obično kao sezonski radnici. Sada i oni mogu da traže posao bez ikakvih ograničenja.

Razmišljaju o odlasku?

Ne postoje zvanični podaci o tome koliko Bugara i Rumuna nakon 1. januara 2014 zaista planira da ode u inostranstvo. Prema jednom istraživanju OECD-a van svoje domovine trenutno živi i radi više od tri miliona Rumuna. U Bugarskoj je jedan institut za ispitivanje javnog mnjenja nedavno sproveo anketu o tome i došao do sledećeg rezultata.

Oko 17 odsto građana Bugarske starosti između 15 i 55 godina (dakle oko 400.000 ljudi) "razmišlja" da napusti zemlju od 1. januara i da potraži posao u nekoj drugoj članici EU. Ipak, to nije ništa novo, jer je još 2008. čak petina stanovnika želelo da napustiti Bugarsku.

Diter Emert, direktor bugarskog predstavništva nemačke firme Gramer, smatra da na nemačkom tržištu rada, pre svega tehničari i inženjeri iz Bugarske imaju dobre izglede za pronalazak posla. "Nemačka izlazi iz recesije i hitno joj je potrebna takva radna snaga", smatra Emert. On je uveren i da će iskustvo Bugara u Nemačkoj "vremenom biti dragoceno u razvoju industrije u Bugarskoj". Ali se i on pita, kako će Bugarska kasnije animirati sve te ljude da se vrate u domovinu?

Tim pitanjem se bavi Mila Natudova. Nakon prakse u upravljanju preduzećem u SAD, ona danas radi u udruženju "Tu i tamo", koje okuplja građane Bugarske koji su se obrazovali u inozemstvu. Natudova priznaje kako su mnogi Bugari, koji se vrate u domovinu razočarani birokratijom, ograničenim mogućnostima napredovanja i niskim platama. To se mora promeniti kako bi Bugarska bila privlačna za visokokvalifikovane radnike. Ali uprkos svemu tome, "prema našim ispitivanjima ima sve više ljudi koji su nakon studija spremni da se vrate se u Bugarsku", tvrdi Natudova.

Autor: Kristijan Stefanesku
Redakcija: Jakov Leon