Rusija i Kosovo

Neposredno pred izbore u Demokratskoj Republici Kongo u sukobima izmedju rivalskih grupa poginulo je vise ljudi. Time se ova zemlja nasla u sedistu paznje komnetatora nemacke stampe. Na naslovnim stranama ipak je Bliski istok zu slike razaranja.

Dnevnik TAZ iz Berlina razmatra situaciju u Kongu i zakljucuje:

Znaci polarizacije izmedju dva najbogatija bivsa gospodara rata Jozefa Kabile i bivesg vodje pobunjenika Zan Pier Bembe pokazuje ocito koliko je dubok jaz koji je ostavio rat proteklih decenija na politickoj sceni ove zemlje. Treba se ipak nadati da ce izbori doprineti konsolidaciji mira u Kongu i time civilizovanju politickog vodjstva. Najnovije zrtve u Kinssasi ne podsticu ipak tu nadu.

Komentator Tiringen Algemajne se bavi ugledom koji zapad ima u Kongu i primecuje:

UN i EU su dali 450 miliona dolara za pripremu ovih izbora , i nije mali broj onih koji u Kongu misle da je to za dobrobit samo malog broja marioneta. Jozef Kabila, koji bolje govori engleski nego maternji jezik vazi kao jedan od njih. EU se u medjuvremenu suocavaju sa nepovrenejem medju stanovnistvom. S druge strane ocekivanja u ovoj zemlji gde je vladao krvavi gradjanski rat, da ce izbori doneti poboljsanje su prilicno preterana. Tako bi mogla da bude iluzija da ce jedinice EU u novembru moci da pakuju svoje kofere.

Komentator Merkise algemajne iz Potsdama misli suprotno:

Situacija u Kongu moze nesmotreno da eskalira i otme se kontroli, tako da medjunarodnim snagama nece preostati nista drugo nego da narede povlacenje. Jedno od spornih pitanja ovog mandata se sastoji u tome , a moze s izvesnim pravom da se postavi, a to je, sta su evropske trupe izgubile u Kongu? Nemacka i EU angazuju se sada ovom operacijom kao na terenu geostrateske sile poretka.

Na naslovnoj strani Frankfurter algemajne cajtunga moze da se procita komentar Mihaela Martensa posvecen Kosovu. Za ovaj pregled stampe izdvojili smo nekoliko zanimljivih delova. Martens govoreci o suprotstavljenim stavovima dve strane u Beckim pregovorima , pominjuci zahteve Srbije da ne zeli da upravlja Kosovom vec samo da Kosovo zadrzi u svojim granicama, izmedju ostalog primecuje:

Kako bi takva Srbija sa Kosovom trebalo da funkcionise , dakle drzava koju ne priznaje petina njenog stanovnistva, srpski politicari do sada nisu mogli da odgovore. Postoje mnogobrojni znaci da srpski premijer Kostunica zeli da se iz takvog razvoja situacije izvuce prevremenim parlamentarnim izborima.

Komentator se posebno osvrce na , bar teoretski ambivalentnu ulogu Rusije i primecuje:

Kontakt grupa objavi zajednicko saopstenje, koje je potpisao i ruski predstavnik, a onda se javi predsednik Putin, ili njegov sef diplomatije ili drugi ruski politicari iz vrha, sa kritikom na navodnu cisto zapadnu poziciju i podrsku nezavisnosti Kosova mimo volje Srbije. Ali, ukoliko Rusija i dalje bude istrajavala na tome naci ce se nasuprto velikih zapadnih drzava. Veto drzave se cine isuvise teskim oruzjem za jednu sirovinama siromasnu zemlju sa 2 muiliona stanovnika, koja za razliku od Srbije i Crne Gore nikada nije bila ruski balkanski mostrobran.Pogled na srpsko Kosovo nije dovoljno atraktivan da bi Moskva sprecavala nezavisnost pokrajine.