Rusija kažnjava Moldaviju embargom

I ovaj put je Rusija održala reč. Moldavija se ekonomski kažnjava zbog potpisivanja sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom, kao i sporazuma o slobodnoj trgovini. Stupila je na snagu odredba o zabrani uvoza voća iz Moldavije u Rusku Federaciju. Ono se u Rusiju ne sme uneti čak ni u ručnom prtljagu. Ministarstvo ekonomije u Moskvi ukinuće i trgovinske olakšice, prema kojim uvoz vina, voća i povrća, mesa i žitarica iz Moldavije u Rusiju ne podleže carinama. Sada će olakšice za Moldaviju, kao što je ranije bio slučaj sa Ukrajinom, biti ukinute.

Republika Moldavija je krajem juna - zajedno sa Gruzijom i Ukrajinom - potpisala sporazum sa Evropskom unijom, kojim se reguliše slobodna razmena robe i dobara. Moskva je više puta isticala da će na približavanje ovih bivših sovjetskih republika reagovati politički i ekonomski. Iako je EU već nekoliko godina najvažniji trgovinski partner Moldavije, Rusija ipak ostaje najveći bilateralni trgovinski partner ove bivše sovjetske republike.

Reakcije iz Kišinjeva

Moldavski ministar poljoprivrede Vasile Bumacov u ovoj jednostranoj meri Moskve vidi preteranu reakciju na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Pri tome je ruska Služba za zaštitu potrošača kao razlog navela da istinska količina sadržaja konzervi nije bila ista kao navedena. "Do sada zbog nedostataka nije vraćen ni jedan procenat naših proizvoda", rekao je Bumacov.

On procenjuje da šteta izazvana embargom samo u ovoj godini iznosi 80 milliona evra za malu i siromašnu Moldaviju. Bumacov je svojim sunarodnjacima preporučio da postupe kao i 2006. godine kada je Rusija uvela zabranu uvoza moldavskih vina. Moldavski proizvođači su se tada stoprocentno okrenuli drugim tržištima i nisu bili pogođeni ruskim embargom. Slično bi sada trebalo da odreaguju trgovci voćem i povrćem i pronađu nova tržišta. "Moldavska vlada će im pružiti pomoć, tako da što pre prebrode noćnu moru", naglasio je ministar.

Leanca: Ruske mere jačaju veze sa EU

Moldavski premijer Iurie Leanca najnoviji razvoj situacije vidi i kao šansu za zemlju. "Najnovija odluka Rusije će samo pospešiti realizaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je i predložio da se odmah sve konkretizuje, tako da bi izvoz grožđa, jabuka i šljiva u EU mogao početi 1. avgusta, dva meseca pre nego što je bilo planirano. Leanca je predložio i program za podršku voćara. Svaki učenik i svaki vojnik trebalo bi dnevno da dobiju po jednu jabuku. Programom, koji bi vladu koštao 10 miliona evra, trebalo bi da se smanji deo gubitaka, prouzrokovanih ruskim embargom. Premijer je obećao poljoprivrednicima i druge načine kompenzacije.

EU već ove jeseni namerava da udvostruči kvote uvoza voća i povrća iz Moldavije. To je izjavio komesar za zaštitu potrošača Tonio Borg. Potvrdio je i da su standardi za te proizvode visoki, kao i da bi moldavsko voće i povrće preko tržišta EU moglo da dobije pristup i tržištima širom sveta. Evropski komesar za poljoprivredu Dacian Ciolos je, nakon razgovora sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom i komesarom za trgovinske odnose, Karelom de Guhtom, rekao da bi sporazum sa Moldavijom zbog ruskog embarga mogao stupiti na snagu 1. oktobra. Ciolos je dodao da EU želi da podrži moldavske poljoprivrednike i olakša im pristup evropskom tržištu.

Naredni cilj Kremlja: moldavski gastarbajteri

Kao sledeća mera protiv Moldavije očekuje se blokiranje daljeg izdavanja radnih dozvola moldavskim gastarbajterima. Udruženje moldavskih gastarbajtera je saopštilo da je Moskva već zaustavila izdavanje radnih dozvola za Moldavce. To znači da bi 265.000 moldavskih radnika koji rade u Rusiji moglo biti poslato kućama. Prema ruskim statističkim podacima, između 500.000 i 700.000 Moldavaca radi u Rusiji. Novac koji šalju svojim porodicama je važan izvor prihoda za moldavsku privredu. Godine 2013. su ti gastarbajteri poslali iz Rusije jednu milijardu evra, što predstavlja 19 odsto bruto društvenog proizvoda ove zemlje.

Vraćanje Moldavaca iz Rusije odrazilo bi se na tržište rada u EU. Mnogi Moldavci poseduju i rumunske pasoše. Rumunski zvanični izvori navode brojku od 300.000 takvih slučajeva. Time bi isti legalno mogli da dođu u EU i zatraže posao.