1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rusija konačno „dobila“ tursko Crno more

7. avgust 2009.

Za Vladimira Putina poseta Turskoj bila je pun pogodak. Turska i Rusija su se, nakon dugih pregovora, saglasile da izgrade gasovod koji bi prolazio kroz Crno more i zaobišao Ukrajinu. U Ankari je bio i Silvio Berluskoni.

https://p.dw.com/p/J5PM
Potpisi za Južni tok: Putin i Erdogan
Potpisi za Južni tok: Putin i ErdoganFoto: AP

Gasovod, koji je ideja Kremlja, zaobilazi Ukrajinu, prolazi kroz Bugarsku i nastavlja u pravcu srednje Evrope. Projekat gasovoda pod nazivom Južni tok posebno jača status Turske kao važne tranzitne zemlje. To je posle susreta sa Vladimirom Putinom izjavio i turski premijer Redžep Tajip Erdogan.

"U prijateljskoj atmosferi i u skladu sa saradnjom koja postoji između naše dve zemlje, Turska je dala dozvolu Rusiji da u turskim vodama Crnog mora izradi studiju izvodljivosti za gradnju gasovoda", rekao je službeno Erdogan.

Gradnja samog gasovoda trebalo bi da počne 2011. godine. Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i italijanski premijer Silvio Berluskoni, jer italijanski energetski koncern ENI sarađuje sa ruskim Gaspromom.

Borba sa Nabukom

Gradnja gasovoda Južni tok, koji je inicirala Moskva, usmerena je protiv gasovoda Nabuko kojim Evropa želi da smanji zavisnost od ruskog gasa. Ankara je tek pre mesec dana potpisala sporazum sa Evropskom unijom o Nabuku. Ovaj gasovod će isporučivati gas iz Kaspijskog mora i Iraka preko Turske za Evropu.

Juče su Putin i Erdogan, pored sporazuma o gradnji gasovoda Južni tok, potpisali i sporazum po kome će se ruska nafta isporučivati u Samsun, grad na severu Turske. Odatle vodi naftovod do mesta Cejhan na Sredozemnom moru pa će se tako izbeći saobraćaj tankerima kroz Bosfor i Dardanele.

Neizbežno smirivanje političkih tenzija

Prilikom susreta Putina i Erdogana razgovaralo se i, kako je rečeno, o regionalno-političkim pitanjima. Nije, međutim, precizirano šta se pod tim podrazumeva. Turska televizija objavila je da će se ruski predsednik Dmitri Medvedev založiti za rešenje problema koji se tiče Nagorni Karabaha.

Od početka devedesetih ovo područje, koje Azerbejdžan smatra svojom teritorijom, zaposela je Jermenija. Moskva u tom sporu tradicionalno podržava vladu u Jerevanu a Ankara vladu u Bakuu. Proteklih meseci su Turska i Jermenija, na negodovanje Azerbejdžana, započele pokušaje približavanja.

Bilo kako bilo, Putin i Erdogan su naglasili da odnosi između Turske i Rusije nikad nisu bili bolji. Rusija je sa trgovinskim volumenom od 40 milijardi dolara najveći trgovinski partner Turske, dok je Turska peti po veličini trgovinski partner Rusije.

autori: Tomas Sabo / Jasmina Rose

odg. urednik: Nemanja Rujević