Rusija na strani NATO

Nakon pritužbi o nepravilnosti predsedničkih izbora u Avganistanu, predsednik Hamid Karzai konačno je izrazio spremnost da učestvuje u drugom krugu izbora protiv svog glavnog rivala Abdulaha Abdulaha. Za NATO, to u isto vreme znači i jedan problem manje i jedan problem više.

Poslednjih meseci problemi NATO u Avganistanu postali su, činjenica je, znatno veći. Uz sve veće gubitke koje Zapadna alijansa trpi u toj zemlji, u zemljama članicama raste otpor ka daljem angažmanu. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ipak je pozdravio Karzaijevu odluku. Rasmusen je u ponedeljak, pre Karzajijeve odluke, istakao šta je ono što je najvažnije po njegovom mišljenju:

„To znači veći i bolji oporavak službi, kako bi nova avganistanska vlada mogla sa više odgovornosti da se uhvati u koštac sa borbom protiv korupcije - a to znači da moraju da se izgrade avganistanske snage, koje bi se uz našu podršku, starale za bezbednosnu situaciju. Ako hoćemo kasnije manje da radimo, sada moramo učiniti više.“

Čekajući strategiju Bijele kuće

Američki general Stenli Mek Kristal, komandant ISAF-ovih trupa u Avganistanu, kratko je rekao, da je bez masovnog povećanja i do deset hiljada vojnika, rat protiv talibana nemoguće dobiti. Ali, držanje predsednika Baraka Obame u vezi s tim još je nejasno. Shodno tome, oni čekaju novu strategiju koju priprema Bela kuća.

Jedna stvar je jasna: Da bi se uspelo u Avganistanu, NATO bi trebalo da iskoristi pomoć sa raznih strana, pa čak i iz Rusije. Došlo je do olakšanja kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pre nekoliko dana, tokom posete Briselu, obećao upravo to:

„Naše stanovište je takvo da ne želimo da međunarodna zajednica ne uspe u Avganistanu. Mi ćemo, uprkos svemu, učiniti sve da to podržimo. Neuspeh u Avganistanu značio bi da bi problem koji međunarodna zajednica ima što se tiče terorizma, trgovine droge i organizovanog kriminala, za Rusiju bio još veći.“

Solidarno prema raketnim pretnjama

Sa Rusijom postoji još jedna tema o kojoj će se raspravljati u Bratislavi. Predsednik Obama je, nakon žestokih protesta Rusije, stavio na led projekte antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj. Protivraketni sistemi koji bi uništavali rakete ispaljene, na primer, iz Irana, još uvek su predmet debata - ali celokupnog NATO saveza. I u očima generalnog sekretara Rasmusena to je ključna razlika:

„Nadam se da će to biti dogovor o jednoj evropskoj NATO protiv-vazdušnojodbrani, kako bismo u većoj meri raspravljali o tome kako je sprovesti. I da kao saveznici, solidarno podnesemo teret raketnih pretnji.“

Ali čak i ovde, važi isto kao kod zahteva za slanjem trupa: Čim se radi o tome kako pojedine zemlje mogu da doprinesu uzajamnoj sigurnosti, u sali nastaje tajac.

Autor: Kristof Haselbah / Svetozar Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković