Rusija "popušta" pod pritiscima SE

Šest godina se na to čekalo u Strazburu. Šest dugih godina, u kojima je Rusija, svojim nekorektnim odbijanjem da nešto preduzme, doprinela stvaranju brda akata koja su gušila pravnike Evropskog suda za ljudska prava. Duma je napokon dala zeleno svetlo za reformu te institucije. Rusija će potpisati takozvani dopunski protokol 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima. (tekst protokola naći ćete na linku, na kraju teksta).

Generalni sekretar Saveta Evrope, Torbjorn Jagland, kaže da "to znači da će pomenuti sud moći da se reformiše i radi mnogo efikasnije. To je dobar početak", kaže Jagland, i dodaje: "...čak bih rekao i da je sud sada - spasen. Jer, kada bi i dalje bio tako preopterećen, kao što je to do sada bio slučaj, bio bi osuđen na neuspeh".

Sve je to mešanje u unutrašnje stvari Rusije?

Od 1996. godine, Rusija je članica Saveta Evrope; svaka od 47 zemalja-članica te organizacije pre pristupanja mora da potpiše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Rusija je to, doduše, učinila, ali je i pored toga stalno kršila ljudska prava - u Čečeniji, Gruziji, u ruskim zatvorima, ili u armiji.

Kad god su ruski delegati u Savetu Evrope od svojih kolega čuli reči kritike zbog takvog postupanja, ignorisali su ih, a njihov najčešći odgovor je bio da je to mešanje u unutrašnje stvari Rusije.

Godišnje i po 20.000 tužbi

U Evropskom sudu za ljudska prava su blokirali reforme, što nije nikakvo čudo s obzirom da nijedna članica Saveta Evrope nije toliko puta morala da se nađe na optuženičkoj klupi - i bude osuđena - kao Rusija. Godišnje taj sud dobija više od 20.000 tužbi protiv ruske države. U tim pismima se izveštava o ubistvima u Čečeniji, neljudskim uslovima u zatvorima, nasilju u armiji... ruska država je često osuđivana na isplate visokih odšteta.

Svaka presuda sudija u Strazburu je do sada bila tumačena kao šamar u lice ruskoj državnoj sili. Zbog toga je blokada suda i trajala šest godina; zbog toga je Rusija u Savetu Evrope i bila problematičan slučaj.

Generalni sekretar SE Jagland smatra da je odluka Dume označila početak važnih promena: "Imam osećaj da se u Rusiji pod vođstvom predsednika Medvedeva zaista nešto promenilo. Tamo su izgleda shvatili da je neophodno da se Rusija, kada je o ljudskim pravima reč, pridržava istih standarda kao i Evropa. Nadam se da će i ruskom društvu sada krenuti nabolje".

autori: M. Durm, S. Bojić
odg. urednik: N. Jakovljević