Rusija – prijatelj ili protivnik

U okviru redovnog Saveta NATO-Rusija, u Briselu su se sastali ministri spoljnih poslova država članica NATO i njihov ruski kolega Sergej Lavrov. Odlazeći šef nemačke diplomatije Gido Vestervele posebno je hvalio „poslednje pregovore oko iranskog nuklearnog programa – tu je Rusija odigrala važnu ulogu“. Generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen, pomenuo je najnovije pomake u planu za uništenju sirijskog hemijskog arsenala: „Savet NATO-Rusija ostaje važan forum za rešavanje hitnih međunarodnih problema, na primer Sirije i pitanja sirijskog hemijskog oružja.“ Bez obzira na to da li je reč o suzbijanju terorizma, trgovini drogom ili pirateriji, Rusija konstruktivno sarađuje s NATO.

Obzir prema Rusiji

Vestervele je čak otišao toliko daleko da je rekao: „Za nas Nemce je jasno da hitni bezbednosno-politički izazovi u Evropi i van nje mogu da se rešavaju samo u dijalogu s Rusijom, a sasvim sigurno ne tako što se zauzima stav protiv Rusije“. On pripada onoj istoj vladi koja je pre nekoliko dana optuživala Rusiju da vrši pritisak na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odbio je da potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, samo nekoliko dana pre planiranog potpisivanja. Evropska unija saopštila je da neće tolerisati ruski veto protiv približavanja njene bivše satelitske države Uniji. Ali sada u NATO, ministri koriste sasvim drugačiji ton.

Lavrov optužuje ukrajinske demonstrante za nasilje

Zapravo Ukrajina nije direktna tema za NATO. Ukrajina doduše jeste ranije težila članstvu, ali ne i tokom aktuelnog mandata predsednika Viktora Janukoviča. Ali Ukrajina učestvuje u pojedinačnim misijama NATO, na primer u Avganistanu. Uprkos tome, ministri su u utorak (3.12.) osudili nasilje protiv demonstranata u Kijevu. Rusija nije pominjana. Ali Lavrov je to iskoristio kao povod da u sredu (4.12.) u Briselu oštro napadne svoje zapadne kolege. On „uopšte ne razume, zašto se NATO uopšte o tome oglasio“. To stvara „potpuno iskrivljenu sliku“ o situaciji u Ukrajini. Lavrov je nasilje opozicije nazvao „ekscesivnim“. Država, kaže, ima pravo da deluje protiv agresivnih demonstranata. Rusija je pozvala „da se niko ne meša u tu situaciju“. Ukrajinska vlada sama treba da odluči o Sporazumu o pridruživanju – i to je i uradila.

Kriza? Kakva kriza?

Rusija je i sa svoje strane više puta optužila Evropsku uniju da vrši pritisak na Ukrajinu, kako bi tu veliku i važnu državu privukla na svoju stranu. Da li Ukrajina sada pod pritiskom Moskve ili Brisela? Ambasador Ukrajine pri NATO Igor Dolgov rešava tu dilemu za Dojče vele: ni Moskve ni Brisela, kaže. „Ukrajina je zemlja prepuštena sama sebi i mi ćemo izaći na kraj sa svim internim problemima. Kao suverena država ne vidimo opciju intervencije izvana.“ Dolgov nema problema ni sa demonstrantima: „Kriza? Ne vidim krizu. Demonstranti žele isto što i Janukovič, naime približavanje EU“. Ali on je nagovestio da Ukrajina priželjkuje veću finansijsku pomoć od EU, stav koji je ukrajinskoj vladi doneo optužbu zbog pogodbe.

Vestervele se nada promeni stava u Kijevu

Vestervele smatra da još uvek nije sve izgubljeno. Postoji „velika interna diskusija“ u Ukrajini. „Tu i Evropa mora da se potrudi, jer tu se radi o Evropi“. Vestervele je posle sastanka NATO otputovao u Kijev, gde prisustvovati sastanku Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Ukrajina ove godine predsedava toj organizaciji. Tamo će odlazeći šef nemačke diplomatije voditi i bilateralne razgovore sa ukrajinskim predstavnicima. On i drugi nadaju se da će se predsednik Janukovič ipak predomisliti. Šef holandske diplomatije Frans Timerman izjavio je: „Potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, sigurno bi koristilo Ukrajini, a prema mom mišljenju i Rusiji“. Ipak, Rusija na to drugačije gleda.

Autori: Kristof Haselbah / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković