Rusija u političkoj krizi?

Izbori u Nemačkoj su krajem septembra iduće godine, ali predizborna kampanja je već počela. Tm povodom kelnski „Ekspres“ piše da se u Berlinu politički flertuje na sve strane.

„Objekt želje vrha socijaldemokrata je šef liberala Gido Vestervele. Međutim, on se već obećao kancelarki Angeli Merkel i odlučno odbacuje sve ponude socijaldemokrata. Ali, možda je greška obavezati se tako rano. Jer, ništa ne garantuje da će koalicija liberala i hrišćanskih demokrata imati potrebnu većinu za obrazovanje vlade. Podjednako malo verovatna je takozvana Jamajka koalicija, nazvana prema bojama stranaka, koju bi činili CDU, liberali i Zeleni. Dakle, ukoliko liberali ne nameravaju ponovo da sede u klupama za opoziciju bilo bi dobro da preispitaju i mogućnost saradnje sa SPD. Najzad, koalicije nisu brakovi iz ljubavi, nego rezultat tvrdih pregovora“, piše „Ekspres“ iz Kelna.

EU gubi kredibilitet u Gruziji?

Više listova komentariše i situaciju na Kavkazu. Tako „Badiše cajtung“ povodom angažovanja EU piše:

„Ruski stav je jasan: pre nego što stignu strani posmatrači neophodna je saglasnost vlastodržaca u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Ukoliko bi Brisel ispunio taj zahtev to bi bilo ravno faktičkom priznanju nezavisnosti dva separatistička regiona. Time bi EU izgubila svaki kredibilitet u Gruziji. To ne može biti u interesu posrednika kakav bi EU da bude ma kako bila nesigurna i preopterećena imajući u vidu veličinu zadatka“, piše „Badiše cajtung“.

A komentator lista „Merkiše odercajtung“ iz Frankfurta na Odri primećuje da je politički Rusija u lošoj situaciji.

„Ionako načet imidž zemlje još je više narušen. Ako ruske snage ostanu u Gruziji rezultat će biti suprotan onome što želi Kremlj. Broj zemalja koje su za što skoriji prijem Gruzije u NATO i EU samo će porasti. I još intenzivnije će se razmišljati o tome kako se osloboditi zavisnosti od ruskih sirovina i energije“, piše „Merkiše odercajtung“.

Papa nikom ne osporava slobodu

List „Vestfalen blat“ iz Bilefelda bavi se Papinom posetom Francuskoj i piše:

„Susret sa 700 intelektualaca, misa između Ajfelovog tornja i Invalida kojoj su prisustvovale stotine hiljada ljudi i hodočašće u Lurd predstavljaju dvostruku demonstraciju. S jedne strane, to je obraćanje Francuskoj kao „najstarijoj ćerki katoličke crkve“, a sa druge Papa je pokazao da ne zazire od susreta sa intelektualcima, medijima, umetnicima. Pre posete se govorilo da Papa izaziva podele, da ne poštuje laicizam Francuske. Istina je da je Papa upozorio na lažne bogove sveta – pohlepu za novcem i vlastoljublje. Ali, da li je trebalo da ih prihvati kao neki političari? Da li je trebalo da prećuti istoriju i nasleđe Evrope, da negira identitet starog kontinenta koji je nezamisliv bez hrišćanstva? Ovaj Papa nikome ne osporava slobodu da sam odlučuje, ali istovremeno govori o slobodi i odlučivanju, istinama i vrednostima ne vodeći računa o političkoj korektnosti. To mnogi žele da čuju, pa čak i ako ne slede njegove reči“, piše „Vestfalen blat“.

Najzad, list „Frankfurter algemajne cajtung“ se bavi dečjom bolešću koja može da ima opasne posledice – malim boginjama.

„U Nemačkoj malo-malo pa dođe do regionalne epidemije malih boginja. Pretprošle godine u Severnoj Rajni Vestfaliji obolelo je hiljadu i po osoba, među njima stotinu beba i neke od njih umreće od razlaganja mozga - jedne od dugoročnih teških posledica malih boginja. Od 2000. godine u Švajcarskoj je zabeleženo dve hiljade slučajeva malih boginja i još nekoliko stotina u Austriji i na jugu Nemačke. Većina obolelih je u dobi između pet i 14 godina, 98 odsto nije vakcinisano ili je vakcinisano samo jedanput, jer roditelji odbijaju vakcinaciju zbog navodnih posledica kao što su alergija, autizam ili multipla skleroza. Međutim, te opasnosti nikada nisu naučno dokazane i ma šta tvrdili protivnici vakcinacije opasnost da sopstveno ili tuđe dete oboli, čak i umre, najveća je u slučajevima kada deca nisu pravovremeno vakcinisana“, piše Frankfurter algemajne cajtung“.