Rusija u sirijskom ćorsokaku

Bez oštrijih sankcija protiv režima Bašara al-Asada, a tek ne vojni napad na Siriju. Umesto toga, pregovori do pronalaska političkog rešenja. To je pozicija Rusije od koje predsednik Vladimir Putin nije želeo da odustane ni tokom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom. „Ni za milimetar se sveže reizabrani ruski predsednik tokom svojih poseta Berlinu i Parizu nije pomerio ka gledištu Zapada“, kaže ekspert Džef Laurenti iz njujorškog instituta „Century Fondation“.

Pri tom se upravo nemačka kancelarka prilikom Putinove posete Berlinu, znatno potrudila da Ruse ne kritikuje otvoreno. Nakon srdačnog pozdravljanja, dvoje lidera jednoglasno su izrazili zabrinutost zbog opasnosti od građanskog rata u Siriji i naveli da je potrebno poštovati mirovni plan UN. Merkelova je samo jednom, dobro odvaganom rečenicom, nagovestila da postoje razlike u tome kojim sredstvima treba da bude sproveden mirovni plan.

U slepoj ulici

Nasuprot tome, francuski predsednik bio je mnogo jasniji prilikom Putinove posete Parizu koja je usledila nakon boravka u Berlinu. „Ne postoji rešenje za sirijski konflikt bez ostavke predsednika Bašara al-Asada“, naglasio je Oland. Na to je Putin jasno stavio do znanja da Rusija ne stoji ni na Asadovoj strani, ni na strani njegovih protivnika. Reč je o poziciji koja protivureči mišljenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje je masakr u Huli označilo kao „dobro planiranu akciju militanata kako bi sprečili političko rešenje krize u Siriji“ – i time prihvatilo tumačenje Asadovog režima o masakru.

Bez otvorene podrške Asadu, ali i bez podrške njegovim protivnicima, Rusija već mesecima vrda i blokira sve pretnje sankcijama u Savetu bezbednosti UN. Štefan Majster, ekspert za ruska pitanja pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku, smatra da je držanje Rusije po tom pitanju tvrdoglavo, i da se zato dospelo u slepu ulicu.

Unosna trgovina oružjem

Razloga za tvrdoglavo držanje Moskve u slučaju Sirije ima mnogo. Tu su pre svega ekonomski interesi: Ruskim energetskim firmama potrebni su nafta i gas. Istovremeno, posebno važne i profitabilne interese ima industrija oružja za koju je Sirija treće najvažnije izvozno tržište. Putin je na pitanje o tome, koje mu je postavljeno u Berlinu, odgovorio da njegova zemlja ne isporučuje oružje Siriji koje bi moglo da bude iskorišćeno u građanskom ratu.

Reč je o diplomatskoj floskuli, smatra Štefan Majster. „Ako se prodaje oružje Siriji, onda ni jedna vojska i ni jedan ruski predsednik ne može da kontroliše da li će to oružje biti korišćeno protiv pobunjenika. Ja bih čak išao tako daleko i rekao: ono će definitivno biti iskorišćeno protiv pobunjenika.“

Još važniji od ruskih ekonomskih interesa su, prema mišljenju Margarete Klajn iz Fondacije za nauku i politiku, naravno geostrateški interesi. Sirija je poslednji preostali saveznik Moskve na Bliskom istoku. U arapskom svetu ta zemlja je u svakom slučaju protivteža američkoj dominaciji u regionu, kaže Klajnova. Pri tom ne treba zaboraviti da se u sirijskom lučkom gradu nalazi i poslednja eksteritorijalna baza ruske mornarice.

Pogrešni prioriteti

Sve to je na kocki u slučaju svrgavanja sirijskog predsednika. Štefan Majster tu uočava veliku dilemu Moskve: „Asadov režim je već predugo podržavan. Pitanje je nije li prekasno za Rusiju da sada odustane“. Zbog toga Majster sumnja u to da će se Moskva prikloniti stavu Zapada kada je reč o Siriji. Za njega je jasno sledeće: „Rusija jaše pogrešnog konja. Asad je pitanje vremena. Rusija će tog partnera izgubiti.“

Nasuprot tome, Margaret Klajn već vidi znakove koji govore da Rusija lagano uviđa da Asad možda neće moći da politički preživi. To se, kaže, može primetiti u tome da se Rusija u poslednje vrijeme više ne drži čvrsto za ličnost Bašara al-Asada, već insistira na poštovanju principa međunarodnog prava. Rusija želi „nacionalno rešenje koje neće biti oktroisano spolja i neće biti provedeno vojnim putem.“ Drugim rečima: Sirijci bi trebalo da sami odluče o svojoj budućnosti.

Autori: Klaus Daman / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković