Ruska milijarda odgovara samo političarima

Kreditni aranžman predviđa 350 miliona dolara za stabilizaciju budžeta, a 650 miliona bilo bi dodeljeno još nepoznatim projektima. U igri su, pretpostavlja se, obilaznica oko Beograda kao i metro u tom gradu. Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da će ruski kredit Srbiji doneti „skupo“ odlaganje problema i da je to samo još jedan primer kako država ulazi grlom u jagode.

„Nisam zadovoljan što se budžet finansira iz inostranog kredita, jer tako nastavljamo sa deficitnim finansiranjem javne potrošnje. Sa druge strane, zadužujući se u inostranstvu, stvaramo još veći problem sa dugom prema inostranstvu koji je uveliko narastao“.

Kovačević kaže da bi bilo mnogo primerenije da Vlada više brine o sopstvenim ciljevima i da se više pozabavi jasnim konceptom izgradnje infrastrukture.

„Prilično je nepovoljno kada prihvatate tuđi kredit i tek pošto ste ga dobili određujete šta ćete i kada ćete graditi! Ruska strana će, najverovatnije, pretendovati da gradi, što onda postaje nepovoljno, jer tako nikada ne znate da li ste mogli jeftinije nešto da izgradite.“

Političari ostavljaju dug svojim naslednicima

Još jedna nepovoljnost koja prati priču o kreditnom aranžmanu jeste to što se Srbija obavezala na veliki deficit u trgovini sa Rusijom, od koje kupuje naftu i gas, a sa druge strane, izvoz u tu zemlju vrlo je skroman. Stručnjak za makroekonomiju Ljubomir Madžar smatra da je ruski kredit, zato, povoljan isključivo za politički vrh.

„Sasvim je drugo pitanje da li je to dobro za Srbiju. Naša vodeća garnitura orijentisala se na razobručeno i neograničeno zaduživanje, pa svaki kredit doživljava i tumači kao da je reč o nekakvom poklonu! Potpuno se zaboravlja da će ubrzo doći vreme kada će to morati da se vraća.“

Madžar kaže da sve veće zaduživanje sada olakšava život političarima. Država će ubrzo biti u poteškoćama jer će novi političari u budućnosti morati da brinu o otplati.

„Reč je o političkom oportunizmu, od kojeg će Srbiju više boleti glava nego što bi, u takvoj situaciji, bolela neke druge zemlje.“

Stručnjaci upozoravaju da su nalazi o domaćoj privredi poražavajuci i da bi Srbija morala pod hitno da se okrene sopstvenim ciljevima razvoja. Primera radi, prema poslednjoj rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je, kada je reč o visini deficita budžeta, pala za 24 mesta u odnosu na prošlu godinu. Situacija je loša i kada je reč o konkurentnosti privrede evropskih zemalja. Samo Albanija i BiH su iza Srbije na toj listi.

autorka: Tanja Miščević

odg. urednica: Sanja Blagojević