Ruski kredit za spas Republike Srpske

Entitetske vlade Bosne i Hercegovine nekako su se izvukle nakon što je međunarodna zajednica odobrila raspodelu novca sa računa Elektroprenosa BiH, čiji je novac i bio planiran budžetom. S obzirom na to da neće biti nastavka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a obe vlade su značajan deo sredstava bazirale na novcu od te međunarodne finansijske institucije, bilo je pitanje vremena kome će se vlasti okrenuti. Republika Srpska je bila prva, pa je novac zatražila od Ruske Federacije, tokom jedne od poslednjih poseta predsednika tog entiteta Milorada Dodika. I očigledno ga dobila.

Tako bar tvrdi Dodik navodeći da prva tranša od 70 miliona evra dolazi uskoro, a da će do kraja godine na raspolaganju biti oko 200 miliona evra. „U ovoj godini dospeva oko 500 miliona maraka raznih obaveza i ovo je u finansijskom smislu najteža godina. Već iduće godine naše obaveze padaju na 300 miliona što govori o tome da MMF nijednog trenutka nije hteo da razgovara o tome da se ova situacija olakša, već ju je još više usložnjavao. Prva tranša od 70 miliona od Ruske Federacije dolazi, mehanizam je pokrenut i to ide. Ostalih 200 miliona biće obezbeđeno u kontinuitetu u toku ove godine“.

Kriju uslove

Novac je pronađen, ali se ne zna pod kojim uslovima će ga građani Republike Srpske vraćati. Ako uopšte i stigne, jer tamošnji ministar finansija Zoran Tegeltija tvrdi da su pregovori u toku i da će javnost biti obaveštena o detaljima kada za to dođe vreme. „Pre potpisivanja ugovora vode se i politički dogovori da bi se ta sredstva obezbedila. Mi smo znali da ćemo biti u problemima sa MMF-om u 2014. godini jer su godinu ranije počeli da postavljaju političke uslove koji do tada nisu bili deo pregovora. Što se tiče ruskog kredita, javnost će na vreme biti upoznata“.

S obzirom na to da su detalji nepoznati, ne zna se da li će kredit biti korišćen za servisiranje postojećih dugovanja, kupovanje socijalnog mira ili prosto za predizbornu kampanju – tim pre što je poznat zahtev vlasti u poslednjem pismu o namerama prema MMF-u da im se sredstva, koja bi eventualno bila planirana u 2015. godini, prebace za ovu godinu, a sve zbog predizbornih aktivnosti.

Ekonomisti tvrde da se radi o neracionalnim potezima vlasti koji su u neku ruku čak i očajni, s obzirom na to da vlastima sada ništa nije preostalo osim zaduživanja pod bilo kojim uslovima. Siniša Vukelić, urednik portala „Kapital“ kaže da će tu cenu platiti građani: „Pomalo je neshvatljivo da se zadužujemo za skoro četvrtinu budžeta, a da ne znamo ni osnovne uslove, rok otplate, grejs-period, kamatnu stopu, niti čime ćemo garantovati povrat tog kredita. Neverovatno je da čelni ljudi Republike Srpske na pitanje kakvi su uslovi kredita odgovaraju – dobri“.

Kupovina socijalnog mira?

Dok u Vladi Republike Srpske kažu da je ruski kredit mnogo bolji od aranžmana sa MMF-om, a u javnosti tvrde da uslove ne znaju, opozicija strahuje da će novac služiti samo za vraćanje kredita, kupovanje socijalnog mira i finansiranje predizborne kampanje.

„Ako će Rusija da dâ kredit od pola milijarde evra na duži rok kako bismo vratili nepovoljne kratkoročne kredite MMF-a i komercijalnih banaka i smanjili godišnju ratu, to je dobro. Ali ukoliko će se to iskoristiti za pokriće tekućeg deficita, a da ostaju stari krediti, to je glupost“, rekao je potpredsednik opozicione Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović.

Premijerka Željka Cvijanović tvrdi da je ruski kredit mnogo povoljniji iako detalje nije saopštila. „Tim sredstvima mogu se redovno servisirati obaveze i dug. Ono po čemu se taj kredit razlikuje od nekog drugog aranžmana, jeste da tu nema nikakvih političkih uslovljavanja, nema nikakvih zakona koji se vama ispostavljaju kao obaveza“, tvrdi premijerka Cvijanović.

Država mora imati ulogu kod međunarodnih zaduženja

S jedne strane, premijerka tvrdi da nema političkih uslovljavanja dok s druge ministar finansija kaže da su ti pregovori „ponekad i politički“. Mnogi postavljaju i pitanje da li će i na koji način zaduživanje entiteta, a ne države na međunarodnom planu, biti dobro za ceo finansijski sistem.

„Generalno, sistem je takav da za međunarodna zaduženja određenu ulogu ima i država, a da se delovi ne mogu zaduživati samostalno, ali verujem da te procedure moraju da poznaju nadležni organi kako bi, u slučaju da je nešto prekršeno, mogli i da reaguju. A kada je reč o samom kreditu, nemoguće je oceniti koliko je on povoljan jer su uslovi nepoznati“, kaže Igor Gavran, analitičar Spoljnotrgovinske komore BiH.

Sve je manje verovatan nastavak aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i toga su sada svi svesni. Ono što ih brine jeste što do je izbora ostalo samo nekoliko meseci, a nedostatak sredstava u budžetu im ne ide na ruku, pa je realno očekivati da novca za sve kategorije stanovništva do oktobra, odnosno do izbora, bude. Niko se ne usuđuje da prognozira, šta će biti nakon toga.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković