Rusko priznanje nezavisnosti - problemi za Srbiju

Dosadašnja taktika zvaničnog Beograda tokom rusko-gruzijske krize bila je ćutanje. S pažnjom se očekivalo kakve će biti reakcije posle najnovijeg poteza Moskve.

Srpsko ministarstvo inostranih poslova odlučilo se za oprezno saopštenje, u kome se podseća da je Srbija upozoravala na opasnost kosovskog presedana. Dodaje se kako zvanični Beograd poštuje međunarodno pravo i teritorijalni integritet međunarodno priznatih država.

Stručnjaci za međunarodne odnose to saopštenje ocenjuju kao korektno. S obzirom na to da Beograd želi da zadrži dobre odnose s Rusijom, ali i da postane član Evropske unije, pitanje pravog izbora reči više je nego delikatno, kaže za Dojče vele Bratislav Grubačić, vlasnik diplomatskog biltena VIP.

„Srpski stav je vrlo principijelan po pitanju očuvanja suvereniteta i integriteta svih država. Ja pretpostavljam da srpska vlada očekuje da će takav stav, s obzirom na našu situaciju sa Kosovom, naići na razumevanje i kod ruske strane“.

Retko ko će sada priznati nezavisnost Kosova

Rusija je u ovom trenutku izabrala svoje strateške prioritete. To su pre svega odnosi prema bivšim sovjetskim republikama i zemljama koje se graniče sa Rusijom, smatra Grubačić.

„To ne znači da će ona promeniti stav oko Kosova, ali će sasvim izvesno, argumenti Rusije izgubiti na snazi. Konačno, Kosovo je pre svega srpsko pitanje i mnogo je manje rusko pitanje“.

Rusko priznanje otcepljenih gruzijskih regiona može kosovsko pitanje gurnuti u drugi plan. U tom smislu može se očekivati da čak i one zemlje koje su priznale Kosovo sada pokažu više razumevanja za srpsku poziciju, misli vlasnik diplomatskog biltena VIP.

„Ono što je sasvim izvesno i što će biti izvesna prednost Srbije, jeste što možemo očekivati da će se od sada pa nadalje vrlo retko koja zemlja usuditi da priznaje nezavisnost Kosova u ovako komplikovanoj situaciji, posebno ne pre zasedanja Generalne skupštine UN o predlogu naše rezolucije“.