Sa maslinama u EU

„Kada uđem u moj ekološki maslinik, maslini se obraćam s Vi. Ona je od iskona u Dalmaciji. Niko je nije ovde doneo, ona je tu bila pre svih“, kaže Sinaj Bulimbašić iz mesta Selce na ostrvu Braču. On je predsednik Saveza maslinara i uljara županije Splitsko-dalmatinske, autor desetak knjiga o maslinama i autor brojnih novinskih tekstova o poljoprivredi i maslinarstvu. Kaže da je ove godine rod maslina u Dalmaciji podbacio oko 30 odsto, uglavnom zbog suše, ali da je ulje izvanrednog kvaliteta.

Pasionirani maslinar zna i da statističke brojke govore kako je u Hrvatskoj zasađeno ukupno oko osam miliona maslina, od toga u županiji Splitsko-dalmatinskoj oko tri miliona. Do ulaska u Evropsku uniju Hrvatska bi trebalo da ima oko 10 miliona posađenih stabala maslina i proizvodnju od oko 30 kilograma po stablu. „Moramo da budemo svesni da će cena ulja nakon ulaska Hrvatske u EU biti znatno niža, iako su naša ulja visokog kvaliteta. U Sloveniji je litar pre ulaska u EU koštao 12, a danas pet do šest evra. Takva promena čeka i nas“, upozorava Bulimbašić.

Budućnost u kvalitetnim sortnim i ekološkim uljima

„Kako domaćem, tako i stranom potrošaču hrvatski maslinari moraju da ponude prepoznatljiva sortna i ekološka maslinova ulja visokog kvaliteta. To se odnosi i na budući izvoz u Evropsku uniju“, kaže dalje stručnjak i zaljubljenik u maslinu.

A to bi, prema njegovom očlekivanju, u praksi izgledalo tako da svaki turista u Hrvatskoj, koji sedne za sto da jede, koristi ulje iz različitih ponuđenih bočica od jednog decilitra sa ekološki proverenim ekstra devičanskim uljima. Oni bi bili usklađeni s vrstom odabranog jela i to u prisustvu stručnjaka za ulje. „Ono što ne potroši, neka odnese sa sobom kući kao suvenir, a važno je pritom uspostaviti sistem kontrole kvaliteta ulja“, upućuje Bulimbašić i napominje da taj veliki projekat moraju da vode iskusni i obrazovani maslinari.

Ne misliti samo na zaradu

Jedan takav je Vicko Kaštelanac, poznati maslinar i uljar iz Gornjeg Sela na ostvru Šolti. Zatekli smo ga upravo u punom jeku berbe u maslinjaku na predelu Mekota, zajedno s članovima svoje porodice. „Maslina je uvek davala ulje za hranu, ulje za svetlo u ona stara vremena, ogrev - i onda i danas, nekad hranu za stoku. Nekada je maslina bila početak i kraj. Onaj ko počinje s uzgojem maslina to treba da zna, a ne da misli samo na zaradu! Nema vam od toga ništa“, govori taj maslinar koji u porodičnoj kući nudi turistima kvalitetno ekstra devičansko maslinovo ulje, konzervisane masline i vino.

Veliko mu je zadovoljstvo, kaže, da prodaje ulje italijanskim turistima, jer oni znaju šta kupuju: „Možda niste ni svesni šta imate, čisti vazduh, nezagađeno tlo i zato vam je i ulje izvanredno - eto, to mi kažu Italijani. A kad još prodam bocu vina francuskom turisti, od naše sorte ’Dobričić’, e onda sam jedan od najsrećnijih ljudi!“

Tajna uspeha - ljubav prema maslini

Vicko Kaštelanac danas u svojim maslinjacima uzgaja 250 maslina, najviše sorti oblice i levantinke ili, kako je zovu, Šoltanke. Jedna od njegovih oblica stara je oko 500 godina. Bez svoje porodice, naglašava, ne bi mogao sve to da ostvari.

„Maslina je za mene iznad mnogo stvari. Ona je večna. Ona je simbol generacija koje su na Šolti bile pre mene“, priča iskusni maslinar i odaje tajnu uspeha u svom „fahu“: „Maslinu treba gladiti da bi vam ona to vratila i tajna uspeha je ljubav prema maslini. Puno sam naučio od pokojnog Dobroslava Elezovića, vrsnog agronoma. Danas dosta ljudi mene pita za savet, a i ja druge maslinare od kojih mogu da naučim.“

No, iako ga maslina, kaže, „ispunjava u potpunosti“, on naglašava da je maslinarstvo hleb sa tvrdom korom i da u njemu nema velikog bogatstva. Maslinari, na kraju krajeva, uvek zavise od raspoloženja prirode: neke godine su jednostavno „loše“, rod je mali, kiša dođe prerano ili prekasno ili - nikako.

Ove godine Vinko Kaštelanac je ubrao oko četiri tone ploda, oko 50 odsto manje od uobičajenih prosečnih prihoda maslina, što će mu doneti oko 450 litara ulja jer je godina bila sušna. U boljim godinama od te količine maslina dobio bi oko 600 litara. On, međutim, optimistično gleda u budućnost i poručuje: „Hrvatski maslinari i uljari ne bi trebalo da se toliko opterećuju izvozom ulja. Nama je prvenstveno potreban izvoz ulja kroz naš turizam. Neka svaki turista ponese kući jednu bocu ekstra devičanskog ulja i eto nam uspeha!“

Autor: Dragan Majkić, Split
Odgovorni urednik: Ivan Đerković