Sa pergamenta na internet

Prve spise iz Mrtvog mora pronašao je 1947. godine jedan beduinski čobanin, dok je u pustinji tražio svoju izgubljenu ovcu. Bili su iskidani i položeni unutar zemljane posude. Posle toga, u još jedanaest pećina, pronađeni su ostali pergamenti. Neki od njih stariji su od 2000. godina i pružaju uvid o životu u Svetoj zemlji i Jerusalimu za vreme Isusa Hrista.

"Oni pokazuju vezu između hrišćanstva i judeizma i na to kako je sve zapravo stvorio Bog. Bog je jedan. A ovi spisi znače da svi treba da budemo zajedno, da budemo jedno", kaže Pnina Šor šefica izraelskog istraživačkog tima.

Hiljade fragmenata već je jednom fotografisano 1950. godine, ali neke od tih fotografija nisu potpune. Godinama je jedino tumačima spisa bilo dozvoljeno da ispituju i obrađuju pronađene pergamente.

Sada je, međutim, Izrael sastavio internacionali tim koji ne čine arheolozi niti lingvisti, već tehnički stručnjaci, kako bi spisi bili proučeni i sačuvani. Digitalne fotografije izuzetno trošnih i krtih spisa, omogućiće ljudima da čitaju reči na fragmentima pergamenata, koji su bili izgubljeni hiljadama godina.

„Samo upotrebom najnovijih infracrvenih tehnologija i slikanjem najsitnijih detalja velikom rezolucijom, možemo da otkrijemo nova slova i znakove na spisima koji su ili izuzetno nejasni ili potpuno nevidljivi", objašnjava Simon Taner, direktor tima za digitalnu fotografiju.

Vidljive i najsitnije mrlje mastila

Taner je na projektu sarađivao sa Gregom Birmanom, penzionisanim stručnjakom iz NASA sada vlasnikom kompanije "Snapshot Spectra" koja se bavi digitalnim arheološkim projekcijama.

"Ranije se radilo na osvetljenom radnom stolu i uz pomoć lupe. Danas možete videti čak i mesto gde se mastilo prekinulo, kao i sastav životinjske kože od koje je napravljen pergament. Jednostavno vidite i one detalje koje ne biste nikada mogli golim okom", kaže Birman.

Digitalne fotografije omogućavaju naučnicima da istražuju spise, bez obzira da li je pergament mokar ili suv. Ta tehnika ujedno doprinosi i očuvanju spisa, kako bi bili što bolje ispitani.

"Biblija je posvećena nama i vama. I svim monoteističkim religijama. Zbog toga ti spisi predstavljaju kako nacionalno tako i svetsko blago. Naša je dužnost da te spise očuvamo, barem za još narednih 2000 godina", kaže Pnina Šor šefica izraelskog istraživačkog tima.