Sa studija u siromaštvo

Pod naslovom „Sa studija u siromaštvo“ list Velt piše o perspektivama akademskih građana Nemačke:

„Judit Riter ima 28 godina i žrtva je privredne krize. U decembru 2008. godine, tokom prakse u jednoj agenciji za odnose sa javnošću, šef joj je rekao: ‘Klijenti nas napuštaju i ako se nastavi ovako moraćeš da odeš’. Posle šest nedelja dobila je otkaz.

Judit je diplomirala na odseku za komunikaciju Slobodnog univerziteta u Berlinu, bila je godinu dana u SAD, zatim na praksi u Amsterdamu, govori više jezika i smatrala je da je potpuno kvalifikovana za posao. Ali, čini se da to više ništa ne vredi – mlada žena vreme provodi konkurišući na razna mesta – do sada bez rezultata.

Akademci nezaposleni, tražene niže kvalifikacije

Prošla godina bila je godina krize za mlade ljude sa diplomom i to pokazuju sada i statistički podaci – na kraju 2009. bez posla bilo ih je 11,6 odsto više nego na početku godine. U apsolutnim brojevima to je porast sa 150 na 167 hiljada i to je najveći broj nezaposlenih akademaca od početka decenije.

Najviše su pogođeni mladi, visokoobrazovani – mnoge su još tokom studija angažovale pojedine firme, da bi ih onda otpustile tek što su počeli da rade. ’To smo i očekivali – sadašnja kriza najviše pogađa izvoz’, izjavio je Klaus Benke iz Nemačkog instituta za privredu. To znači da su pogođene elektro i metalska industrija i visoka tehnologija, a time i svi koji su završili odgovarajuće fakultete.

U decembru 2009. broj diplomaca koji je pravo sa fakulteta otišao na zavode za zapošljavanje porastao je za deset odsto i 60 hiljada akademaca je u kategoriji „siromašnih“. Međutim, istovremeno je – takođe za deset odsto – smanjen broj nezaposlenih među onima koji nemaju završeno stručno obrazovanje. To se objašnjava time što je u socijalnim službama i zdravstvu posao dobio veći broj ljudi sa manjim kvalifikacijama“, piše Velt.

na sledećoj strani:

Rasprava o potkupljivosti vladajućih u Nemačkoj

Rasprava o potkupljivosti vladajućih u Nemačkoj

Povodom donacija strankama crno- žute koalicije list Noje vestfeliše piše:

„Pre svega liberali, ali i delovi stranaka Unije, priznaju da su dobili donacije od hotelijera ili industrije solarne energije i istovremeno tvrde da to nije uticalo na njihovu politiku. Stranke odbacuju kritike da su potkupljene tim, inače legalnim, donacijama.

Međutim, da to nije baš tako pokazuju prvi projekti crno-žute koalicije: smanjivanje poreza za hotelijere, samo blago smanjivanje subvencija za solarnu industriju. Osamdesetih godina „skandal Flik“ uzdrmao je Zapadnu Nemačku. I tada je bila reč o donacijama koje su mogle uticati na političke odluke. One su tada bile tajne. Danas su donacije javne i time, formalno, legalne. To ne znači i da su legitimne – naprotiv.

Začuđujuće je kako stranke kao što su FDP i CSU olako rizikuju dobar glas. Ako sada počne rasprava o njihovoj političkoj potkupljivosti, ne samo što su same krive za tu raspravu, nego je ona i legitimna“, piše list Noje vestfeliše.

Zdravstvo je nepovratno poskupelo

Povodom najave da će se za zdravstveno osiguranje, pored redovnog, plaćati dodatni doprinos od oko sto evra godišnje list Tiringer algemajne piše:

„Zdravstvene kase nameravaju da koncentrisanom akcijom raskrste sa tabuom koji to nikada nije bio. Uvođenje dodatnog doprinosa za zdravstvenu zaštitu moglo se predvideti, bilo je nagovešteno i politički poželjno. Velika koalicija namerno je napravila takvu zdravstvenu reformu da jedinstveni doprinos naizgled sve kase izjednačava, ali bi dodatnim doprinosom onda trebalo odvojiti žito od kukolja. Ideja je bila da se tako podstakne konkurencija. Međutim, ako sada sve kase uvedu dodatni doprinos osiguraniku je prilično svejedno u kojoj je. Ipak, moderna zdravstvena zaštita u društvu koje je sve starije nikada više ne može biti jevtinija“.

Crveno-crveni, sve izvesnije

List Ostsee-Zeitung komentariše odnos socijaldemokrata i stranke Levice nakon što se za vikend sa njenog čela povukao Oskar Lafonten:

„Posle povlačenja Oskara Lafontena stranka Levica postaje mnogo prihvatljivija za socijaldemokrate. Sve veće nezadovoljstvo Harcom IV (pomoć za dugoročno nezaposlene), agencijama za iznajmljivanje radnika, penzijom sa 67 godina i angažovanjem u Avganistanu – otvara mogućnosti saradnje. Ukoliko Gregoru Giziju uspe da obezbedi prevagu realista nad fundamentalistima u Levici, posle izbora 2013. mogla bi crno-žutu većinu zameniti neka druga. Posle četiri godine u opoziciji, i socijaldemokrate će morati da traže saveznika kako bi ponovo preuzele vladu. Kako Zeleni sve više šuruju sa strankama Unije, crveno-crvena koalicija postaje sve verovatnija“.

U Avganistanu nema pobede oružjem

Kelnski Ekspres komentariše situaciju u Avganistanu:

„U ratu u Avganistanu nemoguće je pobediti oružjem, to je iskustvo Britanaca od još pre dva veka. Osamdesetih godinama na Hindukušu je poražena supersila Sovjetski Savez. Ni Amerikancima i njihovim saveznicima, koji raspolažu najmodernijim naoružanjem, danas nije ništa lakše. Jasno je da dalje tako ne može i da se mora naći političko rešenje. Sve dok su strani vojnici u Avganistanu – protiv njih će se ratovati. Zato se mora omogućiti da se Avganistanci sami brinu o svojoj bezbednosti i obnovi zemlje. I zato bi Zapad najzad morao da ispuni obećanja: da ubrza obuku policije i vojske i više ulaže u obnovu i izgradnju puteva, škola i bolnica. To je najbolje sredstvo protiv terora talibana i za zaštitu naših vojnika“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević