SAD žele da izglade odnose sa Evropom?

Dojče vele: Gospođo Reding, tokom svoje posete Sjedinjenim Američkim Državama, izjavili ste da se prijatelji međusobno ne špijuniraju. Da li je ta poruka stigla do administracije Baraka Obame i šta je na sve to rekao ministar pravde Erik Holder?

Vivijan Reding: „Ne samo da je američka vlada o tome zauzela stav, već izgleda da se i raspoloženje u narodu promenilo. Naročito je u izbornim okruzima postalo napeto. Ljudi su uznemireni zbog aktivnosti obaveštajnih službi, ne samo zbog toga što su špijuniranjem pogođeni Amerikanci, već i njihovi saveznici. U međuvremenu je nastao pokret u SAD koji poručuje da se sa tim ne može nastaviti. To raspoloženje oseća se i u Kongresu, pa i u američkoj vladi.“

Sa kakvim utiskom se vraćate sa sastanka sa ministrom Holderom?

„Pregovaramo o nacrtu sporazuma koji bi omogućio zaštitu ličnih podataka evropskih i američkih građana, dakle o saradnji dvaju kontinenata u domenu pravosuđa i policije. Utvrdili smo da je zaštita građana Evropske unije koji borave u Americi, moguća izmenom i dopunom postojećih američkih zakona. Dakle, razmatra se promena tih propisa. To je nešto sasvim novo i mislim da je Amerika u međuvremenu postala svesna da je snažna društvena i privredna saradnja sa Evropom moguća, jedino ako se uspostavi zakonska ravnoteža.“

Šta to konkretno znači? Možete li navesti neki primer?

„Kada jedan Nemac ili Austrijanac krenu za Vašington, prilikom ukrcavanja u avion, njihovi podaci takođe odlaze za SAD. U slučaju da se informacije o njima tamo pogrešno interpretiraju ili dođe do neke zabune, evropski građanin će se naći u ozbiljnom problemu onog trenutka kada stigne u Ameriku. On neće biti u mogućnosti da se brani pred američkim sudovima. Istovremeno, za razliku od njega, američki građanin bi u Evropi mogao da nametne svoja prava evropskim sudovima. Zato smatramo da je neophodno da se uspostavi ravnoteža u propisima i pravima američkih građana kod nas – i evropskih u Americi.“

Vratimo se NSA-aferi. Moraju li Evropljani i Amerikanci da definišu nova pravila igre, koja regulišu rad obaveštajnih agencija?

„Verujem da je to već u toku. Američki predsednik je to svojevremeno najavio, a ministar pravde potvrdio. Svakako je reč o reformama. A što se novina tiče, one pre svega treba da obuhvate drugačije ophođenje prema evropskim građanima. Ranije su, kada se o takvim pitanjima razgovaralo, u fokusu bili jedino građani SAD.“

Mogu li građani Evropske unije u budućnosti da računaju na to da više neće biti prisluškivani?

„To je drugo pitanje jer tajne službe nisu evropske. Njihov rad definišu vlade zemalja na nacionalnom nivou. Drugim rečima, one bi morale da razgovaraju sa Amerikancima, kako bi se promenila dosadašnja praksa. Međutim, trebalo bi naglasiti, da se po prvi put dešava da predsednik SAD i ministar pravde najavljuju promenu propisa, koja bi dodatno zaštitila ne samo američke, već i evropske građane.“

Kakve ste zahteve stavili pred američkog predsednika?

„Moji zahtevi obuhvataju pitanja saradnje bezbednosnih službi, pre svega policije i pravosuđa, u kojoj bi bila jasna i evropska odgovornost. Kada govorimo o radu obaveštajnih agencija, to je nešto čime se moraju pozabaviti vlade država članica EU. Ipak sve se odvija u dobrom pravcu. Pokret koji postoji ovde u Americi nagoveštava mogućnost obnavljanja poverenja, a to je neophodno jer smo svedoci da je ono zbog afera narušeno. I u Nemačkoj velika većina građana više nema poverenja u Amerikance. Tome se možemo suprotstaviti jedino konkretnim akcijama, a ono što su Amerikanci u međuvremenu rekli, ukazuje na to da su spremni da učine neophodno, kako bi se poverenje obnovilo.“

Autor: Gero Šlis / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković