SAD: Kompromis u poslednjem trenutku

Kada je predsednik Barak Obama u nedelju uveče objavio da je postignut kompromis u sporu o povećanju granice zaduživanja na azijskim berzama upravo je počelo poslovanje i jasno se osetilo olakšanje. Međutim, preostaje još da dogovor, koji je američki predsednik postigao sa vodećim predstavnicima demokrata i republikanaca, prihvate još poslanici obe stranke. Naime, dogovor je definitivan tek kada ga prihvate oba doma Konresa – Predstavnički i Senat. To bi trebalo da se dogodi danas, ali se ni u kom slučaju ne podrazumeva samo po sebi.

Oni koji neće

Naime, i dalje ima poslanika koji neće hteti da glasaju za sporazum. Na strani republikanaca to su oni koji su se zakleli da u principu ne bi trebalo podizati granicu zaduživanja ili oni koji smatraju da su nedovoljno smanjeni socijalni izdaci. A na strani demokrata to su oni koji su u principu protiv bilo kakvih kresanja na području socijalne zaštite. Takva nespremnost na kompromis i do sada je bila teško razumljiva, posle ovog dogovora bila bi to krajnja neodgovornost.

Za neka poboljšanja više nema vremena, jer od sutra vlada nema pravo da pravi nove dugove. Posledice bi bile ozbiljne pre svega za ljude koje bi nepopustljivi na obe strane navodno da zaštite: u slučaju bankrotstva države oni kojima je potrebna socijalna pomoć više je ne bi primali, a mali preduzetnici više ne bi mogli da uzimaju kredite, jer bi kamate porasle. Dakle, jasno je da bi sporazum trebalo prihvatiti i podići granicu zaduživanja.

Kompromisom bi se postiglo još nešto: bila bi prekinuta neshvatljiva povezanost podizanje granice zaduženja i pregovora o smanjivanju budžeta. Obe strane su jedinstvene da je neophodno smanjiti izdatke države, jer je dug veći od 14 hiljada milijardi neizdrživ.

Nesvesni posledica

Međutim, pretnja da će zbog blokiranih pregovora zemlja biti gurnuta u finansijsku i ekonomsku krizu koja bi imala posledice po ceo svet ukazuje da oni koji su spremni na tako nešto, pre svega republikanci, nisu svesni posledica i da zato nisu spremni na ustupke.

Zato je popustio predsednik koji je odustao od prvobitnog zahteva da se povećaju porezi. Međutim, o njihovom povećanju dogovor je moguće postići u pregovorima u nadstranačkoj komisiji. Od presudnog značaja bilo je da se izbegne blokada državnog budžeta zbog koje bi verovatno bio smanjen i kreditni rejting SAD. Predsednik Obama je insistirao i da se granica zaduženja dovoljno podigne da se izbegne ponavljanje celog političkog cirkusa za šest meseci. (Finansijski) svet reprizu predstave na bi prihvatio tek tako.

Sve osim kompromisa u Kongresu bila bi katastrofa i neuspeh za čelnike stranaka, pre svega za vođu republikanaca u Predstavničkom domu Džona Benera koji prošle nedelje ionako nije ostavo dobar utisak. Ostaje nada da je kriza, izazvana sopstvenom krivicom, sada konačno prevaziđena i da će se vlada i Kongres sada istinski pozabaviti onim pravim problemima: visokom nezaposlenošću, ogromnim državnim dugom i privredom koja je i dalje anemična. Krajnje je vreme za tako nešto.

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković