SAD pasivne po pitanju Sirije?

I pored svih međunarodnih apela, embarga i diplomatskih inicijativa za smenjivanje sirijskog predsednika Asada, on je i dalje čvrsto u sedlu. Vašintgon do sada nije govorio o mogućnosti da vojno interveniše u Siriji. Za vreme boravka u Izraelu, Obama je rekao da bi se u tom pogledu situacija bitno promenila kada bi bilo upotrebljeno hemijsko oružje.

Mediji su prošlog četvrtka (19.3.2013) javili da se u Alepu to zaista i desilo, ali to je neproverena informacija. I inače je poslednjih nedelja u većini medija primetna tendencija da se naglašava kako vlada i pobunjenici u Siriji optužuju jedni druge za zlodela, a da nema nezavisnog izvora koji bi mogao da potvrdi jedne ili druge navode.

Barak Obama je u Izraelu odgovorio i na kritike onih koji smatraju da su SAD do sada bile pasivne u odnosu na dešavanja u Siriji: "Pomogli smo da se Asadov režim međunarodno izoluje, podržavali smo sirijsku opoziciju, potrošili stotine miliona dolara na humanitarnu podršku i neumorno sarađivali sa drugim zemljama regiona kako bismo postigli političke promene u Siriji".

Nemačka prima 5000 izbeglica

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih najavio je prijem novih izbeglica iz Sirije. "Mislim da ne smemo dugo da čekamo s obzirom da je pritisak na naše izbegličke centre veliki. Predlažem da i pre sastanka sa kolegama iz drugih zemalja Evropske unije primimo 5000 sirijskih izbeglica."

Bilo je i nekih napada, optužbi da Nemačka prima uglavnom hrišćanske izbeglice, a Fridrih je dodao: "Odlučujući kriterijum je potreba da se ljudi zaštite. Polazimo od toga da je posebna zaštita potrebna porodicama sa decom, a naročito deci bez pratnje koja stižu do prihvatilišta, a imaju osam ili devet godina, a posebno su progonjeni hrišćani i zato za njih važi posebna zaštita."

Berlin može da zamisli isporuke oružja...

U međuvremenu je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele dopustio mogućnost da njegova zemlja snabdeva oružjem sirijske pobunjenike, doduše, uz diplomatske ograde tipa "skeptični smo, i odmeravamo situaciju", i "istovremeno znamo da bismo u slučaju promene situacije morali da budemo spremni na promenu dosadašnje politike." Do sada su se za isporuke oružja sirijskim pobunjenicima zalagale samo Velika Britanija i Francuska. Vestervele je za Zidojče cajtung naglasio da je "fokusiranje na vojni aspekt preusko" i da je ono može imati uspeha samo ako "na područjima koja kontroliše opozicija dođe do poboljšanja, na primer u snabdevanju vodom i strujom ili na planu medicinskog staranja".

Ima i analitičara kao što je Sendi Berger, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost, koji smatraju da zajedno sa saveznicima treba nastaviti sa pritiskom na Asadov režim, ali bez daljih isporuka oružja u krizni region. Berger kaže da "treba podržavati sirijsku opoziciju, ali sarađivati samo sa umerenim snagama, kako Sirija kasnije ne bi bila totalno podeljena, ili pod vlašću džihadista - to bi predstavljalo pretnju za region."

Osude napada u Damasku

I danas su i predstavnici vlade Bašara Al Asada i opozicije nastavili sa osudama bombaškog napada u Damasku od četvrtka. Jedan bombaš-samoubica se razneo u jednoj džamiji i ubio ukupno 50 ljudi, među kojima je bio i propovednik Saed Al Buti. poznato je da je Al Buti bio simpatizer sirijskog predsednika, ali je, kako je rekao šef opozicije Muas Al Hatib, "ovo je zločin koji nema ništa sa ciljevima revolucije, pri čemu ne treba zaboraviti zasluge Al Hatiba i kao duhovnika i kao čoveka." Smatra se da je atetator pripadnik organizacije "Front Al Nusre" koja je u prošlosti izvela više sličnih napada.

dpa/rtrde/ap/sb/idj