SAD ponovo u Savetu za ljudska prava UN

Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija bavi se ljudskim pravima u zemljama članicama UN. Iduće tri nedelje posebne teme, između ostalog, biće Avganistan, deca u oružanim sukobima i pravo ljudi na pristup hrani. Savet ima 47 članica.

Novost je da Sjedinjene Američke Države prekidaju politiku Bušove administracije koja je bojkotovala to telo UN zbog toga što su u njemu i države s represivnim režimima. Ali, uz saglasnost Evropske unije, Nemačka je prešla u status promatrača.

Nemačka samo statira?

Ginter Noke ipak je otputovao u Ženevu, ali izaslanik za ljudska prava nemačke vlade na sastanku učestvuje samo kao posmatrač. Ipak, on tvrdi da to ne znači da Nemačka sada ima ulogu statista:

„I dalje ćemo se mešati u politiku ljudskih prava. Posebno preko koordinacije gde kao EU moramo da zauzimamo iste pozicije, a to neće uspeti bez Nemačke.“

Noke napominje da se Nemačka, uprkos ulozi posmatrača, i dalje može javljati za reč i učestvovati na svim sastancima.

„Lično smatram da ne smemo da stvorimo utisak da nas ljudska prava zanimaju samo kada smo član Saveta. To je u stvari glavna tema za Nemačku i za evropsku spoljnu politiku.“

Vreme koje predstavnik Nemačke ima za svoj govor sada se smanjuje sa pet na tri minuta. Potrebna je veća koncentracija, ističe Noke, što podrazumeva skraćivanje ljubaznih floskula, ukoliko se uopšte želi da se u govor uvrste važne stvari.

Posmatrači mogu i da podnose inicijative. Nemačka će predstaviti Rezoluciju o odstranjivanju otpadnih vode. Za stotine miliona ljudi, to pitanje predstavlja životnu opasnost. Ali to nije sve, kaže Noke i dodaje:

„I dalje ćemo se brinuti za socijalna prava. Pravo na vodu, dom… A uveli smo i rezoluciju o trgovini ljudima.“

Treba li popustiti arapskim državama?

U Savetu za ljudska prava UN, prema regionalnoj, proporcionalnoj zastupljenosti, zapadne zemlje imaju manju ulogu nego neke autoritativne države. Recimo, Kina, Kuba, Rusija i Saudijska Arabija još tri godine imaju svoje predstavnike u Savetu. Ali, najvažnija činjenica je ta što SAD više ne bojkotuju rad tog tela.

To je svestan zaokret od Bušove politike. Samo, hoće li ljudska prava uopšte profitirati od „Obaminog sjaja“? Noke je oprezan:

„Naravno, veće su šanse ukoliko je i SAD član Saveta. UN, sa svoje 192 članice, su organizacija u kojoj svi formalno imaju ista prava. Država poput SAD ne samo da plaća najviše, nego ima i najveći uticaj. Recimo, kada su Evropa i SAD zajedno, oni mogu više da postignu u politici ljudskih prava.“

Noke na svom stolu već ima rezoluciju koja uključuje SAD i Egipat. Radi se o slobodi mišljenja, a u tom se dokumentu takođe podseća i na odgovornost novinara.

Što se tiče spornog objavljivanja Muhamedovih karikatura i drugih publikacija koje kritično govore o islamu, Noke upozorava da se štampi ne sme stavljati „brnjica“. Evropske zemlje nadaju se da SAD sada, iz taktičkih razloga, neće previše izaći u susret represivnim arapskim režimima. Jer, kako kaže Noke, to bi bio ogroman udarac ljudskim pravima.

Autorke: Stefani Markert / Marijana Ljubičić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković