SAD – premorena svetska sila

SAD su postale zemlja ograničenih mogućnosti: one grcaju pod ogromnim brdom dugova, valuta im je oslabljena a socijalne suprotnosti sve veće. „Što se tanker zvani SAD više naginje ustranu, tim su slabije manevarske mogućnosti vlade na unutrašnjem i na spoljnom planu“, piše ovaj naučnik u svojoj upravo objavljenoj knjizi „Američki pacijent“. Bramlov zaključak glasi: „Politička sila je blokirana jer više nema šta da se podeli“. On prenosi da ekonomska slabost produbljuje ideološki jaz između Demokrata i Republikanaca.

Turbulencije sa globalnim posledicama

Za ostatak sveta, ono što Braml zove „pretećim kolapsom SAD“ je sve samo ne dobra vest. Onaj ko se bori da ekonomski preživi, nema uvek mnogo obzira prema drugima. „Na planu trgovinske politike, moramo se pripremiti za žestoki protekcionizam“, tvrdi ovaj stručnjak. Osim toga, SAD će „smanjiti cenu dolara“ da bi stekle prednosti na tržištu; „dolar će uskoro odslužiti kao vodeća valuta. Neki vodeći stručnjaci za ekonomiju vide za 20 godina već neke druge vodeće valute. To nije samo gubitak meke sile, već tvrde valute, rekao bih. Do sada je Amerika mogla naveliko da konzumira jer je ostatak sveta stavljao Americi jevtino novac na raspolaganje. To više ne može tako. Ta socijalna nejednakost ne može više biti izjednačavana kreditima.“

Socijaldemokratski političar Karsten Fogt, još jedan dobar poznavalac SAD, ipak gaji i optimizam. On ne kaže da toj zemlji preti kolaps, već radije govori o krizi koja otvara šanse za novi početak. Kaže da je snaga Amerikanaca u sposobnosti da u kriznim vremenima zapnu iz petnih žila i daju veliku dinamiku svojoj privredi. Fogt je godinama bio koordinator nemačke vlade za nemačko-američke odnose.

Veći teret za saveznike

Oba stručnjaka su složna u oceni da će se promeniti uloga SAD kao globalne sile reda. Nijedna druga zemlja ne raspolaže takvom vojnom silom, ali štednja je prinudila vladu da kreše sredstva. Karsten Fogt je ubeđen da će SAD „u doglednoj budućnosti ostati najvažnija svetska sila. No, Amerikanci više neće imati toliko mogućnosti da oblikuju svetska zbivanja i moraće da upoznaju svoje granice.“

kada je reč o bezbednosnoj politici, od vojne akcije u Libiji je jasno da Amerikanci sve više zadataka prebacuju na svoje saveznike. „Mi Evropljani ćemo morati da se pobrinemo za bezbednost u našem susedstvu, Amerika nas tu više neće podržavati“, smatra Jozef Braml.

Autori: Nina Verkhojzer / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević