SAD protiv izraelskog napada na Iran

Tako je, na primer, američka delegacija koju je predvodio savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Tom Donilon tokom poslednja tri dana pokušavala da ubedi izraelske lidere da ne izvode nikakve napade na iranska nuklearna postrojenja. Američki mediji prenose da su to bili „veoma naporni“ razgovori sa izraelskim premijerom Benjaminom Natanjahuom, ministrom odbrane Ehudom Barakom i šefom generalštaba Benijem Gancom. Izraelska uloga „lošeg policajca“ postala je očigledna pre mesec dana, kada je Moše Jalon, vicepremijer i ministar za strateška pitanja, nazvao američku administraciju „plašljivom“. To je, samo dan kasnije, podvukao i ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman, koji je od SAD zatražio da „sa reči pređu na dela“.

S druge strane, u ulozi „dobrog policajca“, vlada američkog predsednika Baraka Obame, videvši da Donilon nije uspeo da odgovori izraelsko rukovodstvo od ratnih planova, pozvala je premijera Netanjahua u Vašington - on će sa Obamom razgovarati 5. marta. Iz Vašingtona stižu i drugi argumenti u prilog nenapadanju. Sada je i američka vojna obaveštajna služba došla do pouzdanih saznanja da Iran nema nameru da izvodi nikakvu vojnu akciju protiv SAD, a da bi, posledice eventualnog američkog napada na Iran bile katastrofalne. Šef pomenute službe Ronald Berdžis je u Kongresu rekao da Iran ipak „ima tehničke, naučne i industrijske mogućnosti da eventualno proizvede atomsko oružje, te da nije sklon da pristane na odustajanje od svog nuklearnog programa“.

Napad „ne bi bio pametan“

Vašington se sada zvanično distancira od mogućnosti vojne intervencije. Šef američkog generalštaba, general Martin Dempsej, za BBC je rekao da američki napad na Iran u ovom trenutku ne bi bio pametan. Američki stručnjaci javno odvraćaju izraelsko vođstvo od napada na Iran i vojnotehničkim argumentima. Oni tako za „Njujork tajms“ prenose da bi za efikasan napad izraelskoj avijaciji bilo potrebno najmanje 100 aviona koji bi morali da prelete više od 1600 kilometara neprijateljske teritorije, uzimajući gorivo u vazduhu; usput bi morali da onesposobe iransku protivavionsku i tek posle toga da više puta napadnu i iranska nuklearna postrojenja koja se nalaze pod zemljom.

„Vojni analitičari bliski Pentagonu“ su usput naglasili da kompletnu opremu za tako nešto, uključujući i tešku prodornu bombu (MOP - Massive ordnance penetrator) ima „samo jedna supersila na svetu“. A ta supersila - SAD – „ima bezuslovni odbrambeni pakt sa Izraelom“, upozorava Majk Rodžers iz Komiteta američkog Kongresa za tajne službe, i objašnjava da bi u slučaju napada na Izrael automatski bile pogođene i Sjedinjene Američke Države.

Slučaj „Liberti“

Ima i analitičara koji smatraju da bi SAD u slučaju potrebe mogle da insceniraju napad Irana na neki američki vojni cilj, možda i u dosluhu sa Izraelom. Mnogi nisu zaboravili dokumentarni film BBC-ja „Mrtvi u vodi“ (Dead In The Water - 2002) o događajima iz 1967. godine i Šestodnevnog rata. Osmog juna te godine, neobeleženi izraelski avioni su otvorili vatru na američki špijunski brod „Liberti“. To je, kako se u filmu objašnjava, učinjeno namerno sa planom da američki brod što brže potone, a da se američkoj vojsci tako pruži razlog da stupi u rat protiv Egipta.

I zaista, sa jednog američkog nosača aviona u Sredozemnom moru poleteli su bombarderi - a cilj im je bio Kairo. Međutim, „Liberti“ nije mogao da bude potopljen dovoljno brzo, postalo je jasno da je napad izveo Izrael (koji tvrdi da je u pitanju greška sa zamenom identiteta) pa su američki bombarderi još pravovremeno opozvani. Izrael je odustao od prvobitnog plana i čak ponudio pogođenom brodu pomoć. Na brodu su poginula 34 američka vojnika, 171 vojnik je ranjen.

„Razgovori“, a ne kontrola IAEA

Pomenimo još i osnovno pitanje koje se tiče iranskog nuklearnog programa. Delegacija Međunarodne agencije za atomsku energiju od juče (20.2.) je u dvodnevnoj poseti Teheranu. Iranski državni radio javio je danas da se inspektori IAEA nadaju da će tokom posete razgovarati s ključnim iranskim naučnicima i da će posetiti vojni kompleks Parčin i postrojenje za razvoj konvencionalnog oružja kod Teherana. Inspektori su već posetili postrojenje 2005. godine, ali tada su obišli samo jedan od četiri nivoa pod zemljom. Tada nisu bile primećene nikakve neobične aktivnosti, ali se Parčin pominje u izveštaju IAEA od prošle godine.

Poseta IAEA Teheranu druga je za manje od mesec dana. Iranski mediji u vezi sa ovom posetom ne govore toliko o „kontroli“ koliko o „razgovorima“ i „saradnji“. Oni citiraju i Hansa Bliksa, nekadašnjeg šefa IAEA, koji je rekao da bi „svaki napad na Iran bio put u katastrofu“. Bliks je i sadašnjoj IAEA uputio opomenu da „ne bi trebalo da rizikuje svoj kredibilitet i izlazi u javnost sa podacima (o Iranu) koji ne mogu da se u potpunosti provere“.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković