SAD: Sami izbori nisu rešenje za sve

Želja za promenom ujedinila je crnce i belce, muškarce i žene, stare i mlade. Ona je omogućila da se desi nešto u šta su mnogi sumnjali: da u zemlji u kojoj je rasna mržnja utisnuta u kolektivno pamćenje i u kojoj još postoji diskriminacija prema crncima, boja kože u odlučujućem trenutku više nije važna. Na dan 4. novembra 2008, SAD su se za korak približile idealu zvanom jednakost za sve.

Velike zasluge za to ima Barak Obama. Senator iz Ilinoisa se tokom duge i teške predizborne kampanje pokazao kao postojana i pouzdana veličina. Gotovo da nije pravio greške. Ostao je veran svojim idealima.

Pravi rad tek sada počinje

Pokazao je i da iskustvo ima mnogo lica: Obamini protivnici su često podsmešljivo govorili o njemu kao nekadašnjem socijalnom radniku. Pri tome su zaboravljali kakav je nauk on izvukao iz tog iskustva: onaj ko ljudima da cilj, onaj ko od njih zatraži da sami uzmu sudbinu u svoje ruke, već je prešao pola puta.

U govoru koji je održao kao pobednik izbora, Obama je s pravom ukazao da ovaj istorijski trenutak ne bi bio moguć bez pomoći miliona dobrovoljaca. Oni su išli od vrata do vrata, pisali pisma i crtali plakate; investirali su svoje vreme i kreativnost...

No, samim izborom Obame za predsednika još ni izdaleka nisu rešeni problemi sa kojima Sjedinjene Američke Države imaju da se bore. Oni su suviše brojni i raznovrsni. U svom govoru u Čikagu, Obama je građanima stavio do znanja da je svestan te činjenice. On je upućen na njihovu podršku. Jer, pravi rad – tek sada počinje.