SAD traže izlaz u reindustrijalizaciji

Za američku privredu dugi niz godina važilo je pravilo: uslužne delatnosti su budućnost, proizvodnja je stvar prošlosti. Godinama je sva proizvodnja prebacivana u inostranstvo. Ali najkasnije posle finansijske krize, Amerikanci su shvatili da klasična industrija nema alternative. Udeo proizvodnog sektora u Bruto društvenom proizvodu (BDP) raste iz godine u godinu i upravo na osnovu te činjenice ugledni ekonomski institut „Aspen“ objavio je prognozu ekonomskog razvoja SAD u predstojećem razdoblju. Ona je ružičastija nego ikada poslednjih godina: privredni i rast životnog standarda, pad stope nezaposlenosti, uravnotežen budžet i sve to zahvaljujući rastu proizvodnje.

Napredak zavisi od politike

Za 2025. studija predviđa 3,7 miliona radnih mesta više u proizvodnom sektoru. Istovremeno, udeo uslužne delatnosti se smanjuje. Razloge za rast proizvodnog sektora ekonomisti vide u padu cene električne energije, delom i zbog pojačane eksploatacije kod kuće. Jeftinija energija povoljno utiče na proizvodne grane koje su izvozno orijentisane (hemijska, metalurška, mašinska). Ali, istovremeno bi i politika promenama u zakonodavstvu trebalo da pospeši investicije u proizvodnju. Tu stručnjaci od politike očekuju odlučujuće impulse.

Iako to zvuči jednostavno, u praksi bi politika mogla da pokvari prognoze. Ronald D. Bulok, direktor fabrike mašina „Bison Gear&Engineering“ iz Ohaja je skeptičan. „Biće potrebno mnogo uveravanja pre nego što će se političari odlučiti za promene“, kaže Bulok. On za to okrivljuje trenutno stanje u kojem dve glavne političke snage u zemlji, demokrate i republikanci, stoje nepomirljivo jedni nasuprot drugima. Vremena poput 80-ih godina prošlog veka, kada su dve političke stranke zajednički izradile poreski sistem koji je odgovarao privrednom rastu, daleka su prošlost.

Poboljšati imidž proizvodnje

Najvažniji korak trebalo bi da bude i pojačano ulaganje u stručni kadar. Proizvodni sektor pati od lošeg imidža, pogotovo kod akademski obrazovanih građana. „Mi važimo kao sektor za bučne i prljave poslove koje obavljaju slabo obrazovani“, kaže Čad Motrej, glavni ekonomista Nacionalnaog udruženja proizvodnog sektora. Međutim, stvarnost je odavno drugačija – reč je o visokosofisticiranima radnim mestima koja iziskuju dobro obrazovane radnike. Studija instituta iz Aspena pokazuje da političarima treba više takvih prognoza koje se baziraju na postavljanju pitanja: „Šta bi bilo kad bi bilo?“

Važno je i to da SAD, zajedno sa Evropskom unijom i azijskim partnerima, rade na jačanju globalne ekonomije. Samo takvo će privreda biti u stanju da kupuje američke proizvode.

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković