SAD u šoku, svet očajan

Rejting agencijama nije bilo dovoljno to što su se demokrate i republikanci konačno dogovorili da podignu kreditni limit SAD, piše Zidojče cajtung. Sporazum podrazumeva i uštede od 2,5 biliona dolara, a gde će se i koliko konkretno štedeti, tek treba da utvrdi jedna nadpartijska dvanaestočlana komisija. Ukoliko se članovi komisije ne dogovore – automatski dolazi do skraćivanja budžeta u svim oblastima, od zdravstvenog osiguranja do vojske.

Rejting agenciji Sandard i Pur, kao i drugim dvema agencijama Mudis i Fič, zasmetale su dve stvari: S jedne strane ukupna zaduženost SAD trenutno iznosi 14,3 biliona dolara i povećanjem kreditnog limita narednih godina će porasti na više od 17 biliona dolara. Postavlja se pitanje kada će se ti silni dugovi otplatiti (…) S druge strane, agencije sumnjaju da će se političari zaista potruditi oko najavljene i zacrtane štednje.

Osim toga, stiče se utisak da rejting agencije žele da se uhvate u klinč sa najvećom privrednom na svetu. Jer Sandard i Pur se žale da ih u SAD niko nije ni malo ozbiljno shvatio kada su uputile svoje prvo upozorenje, još u aprilu mesecu. Rejting agencijama je zamereno da 2008. godine nisu pravovremeno reagovale na krizu, pa su sada sve tri odlučile da ne dozvole da im se to još jednom desi.

Nemačka profitira, Kina traži od SAD mere štednje

Američke državne obveznice važe za najsigurniju investiciju na svetu. SAD su do sada uvek vraćale svoje dugove. Međutim, niko ne zna kakve će posledice ovaj potez imati po SAD i svetsku privredu. Prve reakcije će se videti u ponedeljak kada se otvore berze.

Srednjoročno gledano, poverenje u najveću privredu na svetu će opadati, pogotovu što je i evro-zona u krizi. Berzijanci se i onako već neko vreme pitaju da li zapadne zemlje uopšte još mogu da vraćaju svoje dugove. Istovremeno, Nemačka profitira od opšte nesigurnosti. To se videlo još tokom pregovora između demokrata i republikanca oko kreditnog limita SAD. Nemačke državne obveznice su traženije nego ikada. To bi sada posle pada rejtinga SAD moglo još da se pojača.

Za Kinu, najvećeg poverioca SAD ovo je snažan udarac. Radi se o ogromnoj sumi novca, jer SAD ukupno duguju Kini 1,2 biliona dolara. Zbog toga mnogi smatraju da Kina ima pravo kada od SAD traži da uvede oštre mere štednje.

Stotine hiljada Izraelaca traži socijalnu pravdu

U Izraelu su u toku najveći protesti koje je ta zemlja ikada doživela. Više od 250 000 ljudi je u subotu izašlo na ulice Tel Aviva i drugih gradova, saopštila je policija. Premijer Netanjahu najavio je hitne reforme. Ljudi protestuju protiv nedostatka stanova, protiv visokih poreza i malih plata. Mediji izveštavaju da je na demonstracijama bilo čak oko 350 000 ljudi. Na transparentima koje su se videli po ulicama, pisalo je „Prvo narod, pa onda profit!“ i „Kirija nije luksuz“.

Prosečna plata u Izraelu iznosi oko 1800 evra, prosvetni radnici i zaposleni u socijalnom sektoru zarađuju po pravilu manje od 1400 evra. Kirija za običan trosoban stan u Jerusalimu iznosi oko 1000 evra. Od polovine juna, demonstracije u Izraelu su redovna pojava. Sve je počelo u Tel Avivu, grupom mladih koji su se na jednom trgu smestili u nekoliko šatora i odlučili da tu ostanu.

Premijer Netanjahu je u međuvremenu najavio hitne reforme, međutim mnogi demonstranti kažu da im to nije dovoljno. Jedan od vođa protesta, Uri Metuki kaže da je pred njim duga borba. „Mi tražimo ni manje ni više nego promenu celog sistema, koji interese pojedinca stavlja ispred interesa društva.“

Priredila Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon