SAD vs Rusija - Demonstracija supersila

Vašington je diljem planete razmestio oko 860 prekomorskih vojnih baza različitih veličina; ugovore o stacioniranju svojih snaga potpisao je sa 93 zemlje. Ovu zapanjujuću infrastrukturu, koja se u službenom jeziku Pentagona zove Global Difens Poščur, u knjizi Bejs Politiks opisuje politikolog Aleksander Kuli.

Izvoz bezbednosti u zamenu za suverenitet

Kuli objašnjava kako se amerilčka politika vojnih baza menjala nakon završetka sukoba Istoka i Zapada. Hladni rat je bio iziskivao podizanje velikih baza, a po njegovom završetku one su bile smanjivane. Počelo se sa izgradnjom mreže manjih uporišta sa kojih bi bilo moguće brže i fleksibilnije reagovati na nove izazove i intervenisati širom sveta. Ta nova struktura dobila je naziv Lili Ped što u prevodu predstavlja kombinaciju termina vodeni ljiljani i raketne rampe.

Razloge i posledice postavljanja američkih vojnih baza na tuđim teritorijama politikolog Kuli razmatra pre svega na uporednim primerima po jedne azijske i jedne evropske države odnosno ostrva: Filipina i Španije, Južne Koreje i Turske, Japana i Italije, Okinave i Azora. Ugovori o stacioniranju trupa svuda su bili izrađeni na istom principu: Sjedinjene Države izvoze sigurnost, a druge države predaju deo svog suvereniteta.

Aleksander Kuli ukazuje da je stepen bezbendosno-političke zavisnosti domaćina zavisio od nivoa simetrije u odnosima koji su uspostavljeni ugovorom o vojnom prisustvu. Demokratizacija, koju Vašington želi da sprovodi, u državama koje su imale autoritarne režime, pa su počele da se demokratizuju, može da bude unazađena, jer društvo okreće protiv američkih baza.

Geostrateški značaj Nemačke

Pitanje stacioniranih trupa je, međutim, bivalo depolitizovano kad god bi ugovori bili revidirani i postavljeni na ravnopravnije osnove. S druge strane su stabilne demokratije odredbe iz ugovora o razmeštanju vojnika ispunjavale čak i kada nisu odobravale akcije koje su Sjedinjene Države sprovodile. Primer za to je bila Nemačka za vreme rata u Iraku 2003. godine.

U Nemačkoj se nalazi 26 od 69 velikih američkih vojnih baza. U Nemačkoj je, iako je njihov broj smanjen tokom prethodne decenije, smešten najveći kontigent američkih vojnika u inostranstvu. Nemačka za Ameriku i dalje ima ogroman geostrateški značaj.

Istovremeno, zaključuje politikolog Aleksander Kuli, pokušaj Vašingtona da u Avganistanu i Iraku napusti pomenutu novu doktrinu ljiljanih rampi i gradi velike vojne baze, za posledicu će verovatno imati da će, ukoliko do konačne demokratizacije dođe, upravo demokratske vlade u tim zemljama tražiti od Sjedinjenih Država da napuste njihovu teritoriju.

Rusija kao supersila

Rusija ima oko milion naoružanih vojnika. Međutim nije jasno ko sve pripada borbenim snagama. Osim toga pored redovne vojske postoje i mnogoborjne paravojne jedinice. Prema proceni londonskog Instituta za strateške studije, oko 20 miliona Rusa je vojno sposobno.

Služenje vojnog roka je obavezno u Rusiji, a sve više raste broj profesionalnih vojnika. Vrhovni komandant oružanih snaga jeste šef države Dmitrij Medvedev. Ruska vojska raspodeljena je u šest vojnih oblasti. U Lenjingradskoj i oblasti severnog Kavkaza Rusija neće smanjiti broj vojnika, kao što je dogovoreno sporazumima o razoružanju. Samo u evropskom delu Rusije stacionirano je 5000 tenkova.

Demonstracija sile

Pored vojske, ratne mornarice, protivvazdušne odbrane, Rusija raspolaže i tzv. "svemirskim oružanim snagama". One su nadležne za oko 100 vojnih satelita i nukelarnih raketa i stratešku raketnu odbranu.

Od kraja 90-ih Rusija pojačano investira u modernizaciju vojske i naoružanje. Budžet za odbranu je od dolaska Putina na mesto predsednika učetvorostručen. Zapadni stručnjaci procenjuju da Rusija trećinu budžeta troši na vojsku. Rusija nije samo posle Sjedinjenih Američkih Država druga po veličini vojna sila, već i drugi najveći izvoznik oružja u svetu.

Pored haj tek oružanih sistema Rusija raspolaže sa 1500 atomskih bojevih glava. A kao odgovor na američki antiraketni štit u Poljskoj i Češkoj, planira da stacionira bombardere na granici sa NATO-om.

Rusija sve više pokazuje da želi ponovo da postane velika sila i da tu silu demonstrira. Stručnjak za Rusiju Hanes Adomajt, smatra da vojna pretnja Rusije treba da prikrije vojno podređenu poziciju Rusije u odnosu na Sjedinjene Države i NATO.