SAD za nezavisnost - EU i dalje podeljena

Tamo još letos nije bilo moguće postići saglasnost oko nove rezolucije o nadgledanoj nezavisnosti Kosova. Rusija se kao sila sa pravom veta usprotivila nacrtu rezolucije prema kome je trebalo sprovesti u delo plan Martija Ahtisarija.

Tu se u principu ništa nije promenilo. Rusija je i dalje na strani srpskih saveznika. Sjedinjene Američke Države bi da Kosovo što pre postane nezavisno, ili da bude brzo priznato ukoliko se samo proglasi nezavisnim.

I većina zemalja Evropske unije – mada ne i sve članice - podržava takvu opciju. Najmanje 20 zemalja je za hitno priznanje samoproglašenog Kosova. U takve spadaju velike države poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Poljske. Stirktno protiv tog priznanja su Kipar, Grčka i Slovačka. Španija i Mađarska oklevaju. Te dve zemlje smatraju da ne treba da ohrabirvati separatiste u sopstvenim redovima. Kipar strahuje da bi osim Turske još neke zemlje priznale i severni deo tog ostrva koji se nalazi pod turskom okupacijom.

Evropskoj uniji je stalo da demosntrira jedinstvo, pogotovo ako se ima u vidu da će ta organizacija posle mogućeg samoproglašenja nezavisnog Kosova tamo imati svoju veliku misiju. NATO će tamo ostaviti svojih 16.000 vojnika i tako držati pod kontrolom pokušaje da se izazovu nemiri. Evropska unija će ubrzo posle 10. decembra da se konsultuje i sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Banom Ki Munom.

Verovatno će sa kosovskom vladom da se postigne dogovor prema kome će Priština da sačeka predviđeni rok koji znači nezavisnost u maju 2008, što će onda biti dovoljno vremena da Evropska unijha definitivno sredi svoje redove. Srbima i Albancima će zatim biti ponuđena integracija u Evropsku uniju i NATO kao dugoročna perspektiva.