Sajam knjiga - za ljude tople duše

Na štandu Bosne i Hercegovine saznali smo da je saradnja sa Srbijom živa ali nedovoljno organizovana. „U BiH još uvek postoji interesovanje za pisce koji su odranije poznati, pre rata", kaže Ibrahim Spahić, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Bosne i Hercegovine.

Regionalno interesovanje još nerazvijeno

Na hrvatskom štandu, Andrijana Pletikos iz izdavačke kuće Jesenski i Turk objašnjava da je interesovanje za srpske knjige u Hrvatskoj vezano za temu i ličnu potrebu i da ne postoji nacionalna selekcija. Razlike u interesovanju ipak postoje: „Percepcija onih pisaca koji su u Hrvatskoj bili popularni i pre rata je mnogo bolja. Za one koji su postali popularni u Srbiji posle, a i obrnuto u Hrvatskoj, takođe postoji interes, ali je on vezan za krug ljudi koji se profesionalno bave književnošću“.

Izdavaštvo nije profitna oblast

Kaja Damjanović iz izdavačke kuće Clio, smatra da postoji problem nedovoljno razvijene regionalne saradnje i da razloge za to treba tražiti u politici i ekonomiji, „ali ne u smislu zavere da je to posledica rata, sistemi u te tri države su različiti. Carina za knjige je jako visoka, izdavaštvo nije profitna oblast, tako da je mali izvoz i knjige su preskupe".

Više sličnosti nego razlika

Na sajmu je održana diskusija o izdavaštvu u Srbiji. Ministar kulture Nebojša Bradić je tom prilikom rekao: „Verujem da bez obzira na razlike, imamo mnogo više zajedničkih stvari: jezik, tradiciju i istoriju, koje nas povezuju“.

U svakom slučaju, možemo se složiti da knjiga spaja ljude, i, kako kaže pisac Dragoslav Mihailović, „želim vam da i vi posle ovog sajma dobijete nadimak „onaj koji nosi knjige“, jer taj nadimak i na srpskom i na japanskom znači - onaj koji ima toplu dušu“...