Sajber-ratovi daleko od javnosti

„Kratko rečeno – ekonomsko blagostanje SAD u 21. veku zavisiće od sajber-bezbednosti“, rekao je Barak Obama. On je prvi američki predsednik koji je ceo govor, 9. maja prošle godine, posvetio sajber-bezbednosti.

Obama je ukazao na zavisnost od kompjuterskih mreža koje regulišu dopremanje nafte, gasa, struje i vode, pomoću kojih se upravlja javnim saobraćajem i kontrolišu letovi aviona. „U današnjem svetu terorističke akcije ne moraju da budu samo delo ekstremista koji koriste eksploziv. Terorizam je moguć i kombinacijom nekoliko tastera na kompjuterskoj tastaturi – i to je oružje za masovno uništavanje.“

Šef Nacionalne agencije za bezbednost, NSA, general Kit Aleksander imenovan je prošlog meseca i za komandanta nove sajber-komande. NSA je najmoćnija i najveća američka tajna služba i najveći je svetski poslodavac za matematičare. Iz njene komande u Fort Midu prate se elektronske komunikacije u celom svetu, dešifruju i ocenjuju.

U prvom govoru kao šef sajber-komande general Aleksander je početkom juna rekao da se svakog dana šest miliona puta nedozvoljeno ulazi u sisteme Pentagona. „Blagostanje i snaga čine SAD ciljem napada u sajber-prostoru. I jedan od osnovnih stubova naše snage, vojska, možda je još više ugrožena. Ona zavisi od kompjuterskih mreža u komandovanju i kontroli, komunikacijama, operacijama tajnih službi i logistici. Mi u Ministarstvu odbrane moramo da zaštitimo sedam miliona kompjutera koji su povezani u 15 hiljada mreža“, rekao je general.

A šta je sa napadom?

Još prošle godine ministar odbrane Robert Gejts najavio je da će za četiri puta biti povećan broj stručnjaka za bezbednost kompjutera. Pri tom nije reč samo o zaštiti vojnih sistema. Naime, američki naučnik Herbert Lin zahteva da se najzad otvoreno progovori i o sopstvenim mogućnostima za napad:

„Brojne države razvijaju u sajber-prostoru kako mogućnosti za ofanzivu, tako i mogućnosti odbrane. Javna rasprava vodi se samo o odbrani. Mali broj ljudi pominje ofanzivnu dimenziju, ali to je suštinski aspekt u razumevanju sajber-bezbednosti.“

Štutgartski filosof koji se bavi tehnikom Sando Gajken kaže da 140 zemalja ima ratne sajber-programe. Već grupa od desetak sposobnih hakera može da nanese ozbiljnu štetu, upozorava Gajken: „Velike armije troše značajne sume na obuku i usavršavanje hakera. U američkoj armiji ima ih između 10 i 15 hiljada, u kineskoj se ne zna, možda 20 do 25 hiljada. U tim timovima su i psiholozi i inženjeri i drugi stručnjaci iz svih mogućih oblasti. Oni proučavaju različite sisteme kako bi bili u stanju da ih spolja uključe ili isključe, manipulišu i sabotiraju.“

Brus Šnajer iz britanskog nedeljnika „Ekonomist“ kritikuje militarizaciju sajber-prostora:

„Sajber rat je velika industrija. U SAD se izdvaja mnogo novca za takav rat. U rukama vojske u Vašingtonu koncentrisana je velika moć i mnogo ljudi profitira od priče o sajber ratu“.

Traže se nindže!

I u industriji naoružanja namirisali su unosan posao. Kompanije u softveru za odbranu podataka i kompjuterskih mreža, odnosno napade na njih, vide novo polje delatnosti. Nedavno je, tako, primećen zanimljiv oglas kompanije Rejtion koja ima oko 75 hiljada zaposlenih i promet od 20 milijardi evra.

„Kompanija je dala oglas u kome nudi posao sajber-nindžama. Na neki način time su pokazali smisao za humor, ali sasvim jasno stavili do znanja da traže ljude koji mogu da rade na strategiji za napad“, rekao je stručnjak za kompjutere Semjuel Liles.

Najzad, poslednji predlog na tom polju potiče od senatora i predsednika senatskog Odbora za zaštitu domovine Džoa Libermana. On je predložio zakon kojim bi se Internet proglasio nacionalnom imovinom Sjedinjenih Američkih Država, a predsedniku dalo pravo da ga u slučaju vanrednog stanja jednostavno – isključi.

Autori: Matijas fon Hajn / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević